Fuckin' Perfect... USKORO ...

Chapter 2.

Ušavši u autobus,zadržao se za šipku.Poslije nekog vremena iza svojih leđa,ugledao je  curu koju je vidio na groblju,jučer.Stajala je tačno iza njegovih širokih ramena i leđa.Gledao je u njene zelene oči,kao da je vidio neko čudo.Neko vrijeme nije skidao pogled sa nje,ali je shvatio da nije lijepo buljiti u nekoga,pa se vratio u prvobitan položaj.Poslije par minuta vožnje,autobus je stao i svi su pojurili prema izlazu.Laganim hodom kretao se do škole,nije žurio,jer ga nije bilo briga i da zakasni.

....
Izlazeći iz autobusa,laganim korakom  krenula je do škole.Prije par minuta srela je onog momka od juče.Šutljiv,tajanstven,smaragdno-zelene oči,otkrivale su prelijepe crte njegovog lica.
Sa druge strane ulice išao je on,uske crne traperice,upijale su duge,zgodne noge.
Pojurila je u školu,i ubrzo se našla u dugom svijetlom hodniku,punom učenika,jurnjave,raznih glasova.Kročila je u učionicu u kojoj će za par minuta imati čas.Sjela je za svoju klupu i čekala dok drugi uđu.Uvijek je bila izolovana,od strane drugih učenika,pa čak i od nekih profesora.
Polako su svi ulazili u učionicu,i smeštali se u svoje klupe.

''Kurvo.!'',začula je iza sebe,poznati ženski glas.Nije se okrećala,da drugi ne bi vidjeli suze koje su se već skupljale u njenim očima.

''Da li te je ona pijanica,od tvog  tate počela  primjećivati?'',zobg ovog pitanja,svi prisutni u učionici su se počeli cerekati,na šta je ona samo pognula glavu.


U učionicu je ušla visoka žena,mršave građe.Crvena haljina do ispod koljena izražavala je njen ravan stomak,i tanke noge.Pozdravivši sve učenike,toplim glasom,sjela je za crnu profesorsku stolicu,i počela  upisivati čas.Po završetku zapisivanja časa ustala je te na tabli,urednim rukopisom napisala naslov lekcije.

U tom trenu osjetila je,da joj se nešto saplelo u kosu.Tankom rukom prešla je preko ravne smeđe kose,te skinula smotani papirić iz nje.Lagano ga je odmotala,te počela čitati.

''Jadnice,ni sama ne znaš koliko te žalim.Ja iskreno ne bih mogla podijeti smrt majke,pijanstvo oca,odbacivanje.Ja bih se davno ubila.A mislim da bi i ti to trebala.Olakšala bi i nama,i svima ostalim.Nadam se da ćeš zauvijek biti ovako nesretna.Želim ti sve najgoreee.! :* '' ,pisalo je na tom papiru.Lagano je rukom izgužvala papir,te skupila oči,zadržavajući suze,koje su već lutale po blijedim obrazima.

''Gospođice Hannah,da li ste dobro?'',upitala je profesorica,gledajući je zbunjeno.''Izađite u toalet,ako želite.'',ljubazno je rekla.

Hannah je brzo odjurila iz učionice,uletjevši u toalet.Val suza  prelomio se njenim licem,na koje je stavila svoje tanke ruke.Sklizula je niz zid,i jecala.Osim toga,ništa drugo nije ni znala.Nikada se nije usprotivila nekome.Ne bi imala obraza.Kada je sve istina.Sve što kažu je tačno.Majka ju je napustila,tata ne obraća pažnju na nju,ubija se pićem.Odbacivanje u školi,joj je još samo jedan od udaraca koje prima svaki dan.Svima bi bilo bolje bez nje.Svima.Svi su otišli od nje,baš svi.A to nije zaslužila.Poslušna kćerka,dobra učenica,prijateljica,nije zaslužila da joj ovako vraćaju.

Polako je ustala te se nagnula nad umiovaonik.Pljusnula se hladnom vodom po licu,te izašla vani iz toaleta.Krneula je prema učionici.Niz duge stepenice silazio je smeđi kovrdžavi momka.Momak kojeg već drugi put sreta za sat vremena.Pogledao je u njene natekle crvene oči,te prošao kraj nje.Pokucavši,ušla je u učionicu.

''Jesi li dobro?'',upitala ju je profesorica,na šta je ona klimnula glavom,te sjela na mjesto.

Čas se nastavio.Ona je zamišljeno gledala u zelenu površinu,koja se nalazila ispred nje.

Na trenutak je odlutala.Nije slušala daljna dobacivanja.Odlutala je u djetinjstvo.U sretne i nasmijane dane.U dane kada joj je bilo samo bitno da se igra.Da bude primjećena.Ni tada nije bila potpuno sretna,ali bar je imala podršku,imala je oslonac.A sada nema nikoga.Uvijek je sanjala o malim stvarima.Malo sreće u njenom životu,bilo bi joj dovoljno.Bar jedan prijatelj kome može reći sve.Ali bilo je teško naći nekog takvog.Bar u ovom gradu nije bilo takve osobe,koja će te razmijeti,i neće ti zavidjeti.Iako njon niko nema ništa zavidjet.Ona nema nikog,nema ništa.

U njenim zelenim očima nakupile su se suze.Nije željela da to drugi vide,pa je brzo vrhovima prstiju prtrljala oči,da suze ne bi pale niz lice.U svoju svesku prepisala je sve što je profesorica pisala tokom časa.Po završetku toga,lagano se okrenula da bi svesku stavila u torbu.Digla je pogled i susrela se sa nebesko plavim očima,cure koja je sjedila iza nje,i podrugljivo se smijala.Hannah se samo spustila glavu i zatvorišvši torbu stavila ju je na rame,izlazeći iz učionice,jer se školsko zvono oglasilo.Brzo je pojurila prema učionici gdje se održava sljedeći čas.Prilazeći vratima,ugledala je smeđokosog kovrdžavog momka kako stoji i priča sa učenikom iz njenog razreda.Prolazeći pored njih začula je neki glas iza sebe.

''Kurvo!'',nazvao ju je Max, momak iz njenog razreda.Polako se okrenula i pogledala ga,na šta se on nasmijao i nastavio pričati sa onim momkom.Hannah-in pogled susreo se sa smaragno-zelenim očima.Koje su gledale u nju.Čim je primjetio da i ona gleda njega,skinuo je pogled sa nje,i nastvaio pričati sa Max-om.

Svoju torbu je stavila na klupu te sjela.Do te klupe prošetala je crnokosa cura,vitkog tjela.Sjedavši na tu klupu uzela je njenu torbu,te je otvorila.Iz jedne sveske izvukla je Hannah-inu važnu sliku.

''Je li ovo bila tvoja mamica?'',upitala je odnoseći sliku na kraj učionice. Hannah je ustala,te brzo pojurila za njom.

''Vrati mi to,molim te.!'',preklinjala je Hannah.

''A baš je bila lijepa.'',dodala je crnokosa,dajući sliku,drugima da je vide.

Hannah je stojala kao ukopana,vrele suze su se slijevale niz njene blijede obraze,dok su se svi oko nje smijali,i geldali u fotografiju njene majke.

''Nemoj plakati,mila,to si i zaslužila.'',prišla joj je Analy,cura plave kose,unoseći joj se u facu.

Hannah se malo izmakla,uzmiajući sliku sa poda,koju joj je Analy bacila.

''Zar se nikada nisi zapitala,što te drugi odbacuju?Što si zanjda među svima?Što nam je draži pas nego ti?'',upitala ju je Analy,na šta ju je Hannah pogledala,te sjela u svoju klupu.

''Jadnica!'',začula je iza sebe.

Svi su ušutjeli kada je u učionicu ušao visoki crnokosi profesor,koji je predavao Engleski jezik.

Pozdravio ih je,sjedavši na crnu stolicu.Upisavši čas,ustao je te otvorio prozor.

''Danas ispitujem.'',rekao je smirenu,na šta je u učionici nastala buka,i pregovaranja.

''Bolje je da šutite,inače će te gore proći.'',rekao je te sjeo otvorivši dnevnik.

''Monica Senzi.'',prozvao je smeđu djevojku,na šta je ona ustala te u strahu izašla pred tablu.

''Ne boji se,ne ujedam,valjda ste me upoznali do sada.'',rekao je te se blago nasmijao.

U učionicu je ušla profesorica kod koje su imali predhodni čas.

''Izvoli te.'',ljubazno je rekao profesor.

''Potrebna mi je Hannah Lelord.'',rekla je,na šta ju je Hannah izbezumljeno pogledala.

''Naravno,ajde Hannah.'',obratio joj se profesor.

Lagano je ustala te,krenula za profesoricom.Prativši je ušla je u prostoriju za sve profesore.Ljepuškasta žena ju je gledala  sažaljivim pogledom.

''Hannah,nešto se dogodilo.'',uznemireno je progovorila.''Tvoj tata....'',dodala je..

Evo 2. nastavak priče Fuckin' Perfeect.Nadam se da će vam se svidjeti.Meni inače i nije nešto,ali eto.Nisam htjela da pišem mnogo dug nastavak,jer je tek početak.Ostali će biti malo duži.Votajte i komentarišite malo više,molim vas,da bih znala vaša mišljenja i o ovoj priči.Jer priča mi ohladi kada vidim da niko ne komentariše i ne čita,pa je obrišem.Valjda nećete dozvoliti da tako bude sa ove priče.Hvala onima koji je čitaju <333 :/

P.S.: Sorry zbog gramatičkih grešaka,nisam stigla pročitati. :P