Sudbina ili pogrešna odluka

2. deo

Godina 1988-----

April mesec

- Dakoooo odoh... - povikah izlazeći na vrata.Javljam se baki da  izlazim.

- Dobro Leno, kad se vraćaš? - začuh pitanje iz dnevne  sobe.

 - Kasno, moram da predam  diplomski rad- odgovorih i  otrčah niz stazu.

Žurila sam, ON danas dolazi.Jedva čekam da ga vidim.Nismo se videli tri meseca od njegovog odsustva.Moj verenik, zajedno smo  već 4 godine, poslednjih godinu dana je  bio u vojsci, videli smo se u januaru kad je bio  na odsustvu...Nestrpljiva sam,  još malo je ostalo  krajem maja  dajem diplomski rad i ostaje mi  da predam  za upis na fakultet...Neću odustati od fakulteta zato što se udajem.Upisaću vanredno i davati ispite pa kad završim, rekao je da se slaže sa tim.

Silazim ulicom prema centru i srećem moju mlađu sestru vraća se iz škole,Visoka crnka , prva godina srednje, ozbiljna i mirna devojka, obožavam je.Za njom ide naša  mezimica, moja sestra, ima sedam godina i pošla je u prvi razred...Nesuđeni brat....Obe mi se javljaju a Lana  mi pokazuje  očima da me neko čeka na kraju ulice...Nasmejala sam se i požurila.Zastao mi  je dah kad sam ga ugledala, visok, crn sa plavim očima, vojska mu je očigledno prijala .Raskrupnao se  i očvrsnuo.Stajao je naslonjen na belog opela....Prišla sam  mu i poljubila ga.

- Hej malena!-reče .

- Jesam li ti nedostajao? - upita me i zagrli.

Nisam bila sitne građe, sa svojih 175 cm i 65 kg bila sam kako se kaže rasna prirodna plavuša. Poslovni kostim mi je savršeno stajao  a cipele sa visokim potpeticama su još više isticale  moje duge noge. Poslednjih  6 nedelja  do mature  odrađivala sam praksu u putničkoj agenciji KOMPAS u BG.Obavezna je bila uniforma a njihov tamno plavi kostim sa uskom suknjom nešto malo iznad kolena još više je isticao moju  liniju.

- Zar još pitaš? Nedostajao si mi i o puno.Kada si stigao?- upitah ga izvlačeći se nevoljno iz njegovog zagrljaja.

Prijao mi je .Moja prva ljubav i prvi mladić.Volela sam ga i zato što je poštovao moju želju da nemamo odnose pre braka. Nisam to smatrala toliko važnim ako se dvoje vole.

Kako sam se prešla....-

2018

Tihi koraci  moje ljubavi me  prenuše iz sećanja, pogledah ga upitno a on me zagrli.

 - U redu je, bila je žedna i  okrenuo sam je, rekla ti je da  legneš i ne brineš nema bolove.Dođi, sledila  si se -reče i podiže me i ponese u krevet.

Još uvek je snažan i stamen, ni jednog trenutka  me nije  puštao da se sama borim.Uvek je stajao uz mene.I sada zajedno se borimo da našu  lepoticu ,našu prvu radost najzad iščupamo iz  tog prokletog stanja - cerebralne pareze.....

Nadam se da vam se do sada svidelo  moje pisanje...