Voices of Love || Croatian - ZAVRSENA

6. Ne pravi se pametna

Nina P.O.V.

05:30h je. Ne mogu se pomaknuti. Osjecam se grozno i zelim ostati u krevetu cijeli dan, ali moram na posao, uh, a nisam jos ni oci otvorila. Je li normalno da sam toliko umorna da se osjecam kao da me netko namlatio? Boze, sto sprema ovaj dan? Neka me netko natjera da ustanem jer osjecam da necu nikada! Zazvonio mi je mobitel.

,,Juan jel ti to provjeravas jesam se probudila?"-javila sam se umornim glasom

,,Kakav Juan? Lilly je. Zasto bi te on sad zvao, jel se to nesto dogodilo izmedju vas?"-s druge stane se javila Lilly. Naglo sam otvorila oci kad sam cula njen glas. Isuse, sad ce nesto pomislit.

,,Ma ne, nego... Ovaj... Ma pricao mi je kako ce mi pomoci da se prilagodim svemu ovome."-brzo sam smisljala nesto da se izvucem.

,,Aha... Pa lijepo od njega. Nego, ustaj se, mlada damo, znam da jos nisi progledala. Danas imate jako puno posla."-odmah je pocela sa zapovijedima.

,,Pozovi mi vatrogasce, dizalicu ili nesto. Ukopana sam u krevetu."-govorila sam sporo.

,,Imam nesto bolje ustvari. Dolazim ja."-kad je to rekla, cula sam otkljucavanje ulaznih vrata.

,,Oh, divno..."-rekla sam i tad sam cula i penjanje po stepenicama.

,,Evo me..."-poklopila je.

Pokrila sam se preko glave ostavljajuci mobitel na stolicu pored kreveta i pocela cviliti jer mi se nista nije dalo, ali stvarno nista.

,,Ustaj!"-usla je i rekla kao da smo u vojsci.

,,Pet minuta..."-govorila sam ispod pokrivaca.

,,Ma dat cu ja tebi pet minuta. Dizi dupe."-maknula je pokrivac s mene i jos podigla rolete tako da je svjetlost izvana isla ravno na mene.

,,Evo, evo..."-protegnula sam se i nekako ustala.

Lilly mi je cak i nasla u mome ormaru sto cu obuci danas, krasno. Mama broj dva. Kad sam se istusirala hladnom vodom da dodjem k sebi tad se pogledala u ogledalo i shvatila da izgledam kao da sam umrla sto je znacilo da trebam puno sminke da prekrijem umor, sto sam i napravila, a onda se obukla.

,,Ajde pozuri, zakasnit ces."-pozurivala me kad sam izasla iz kupaonice.

,,Minutu ili dvije, jel tolika drama?"-kolutala sam ocima.

,,Da, je. Prije ces zavrsiti ako ne zakasnis."-stvarno pametno.

Otisle smo do auta i odvezle se tamo. Usle smo u zgradu i otisle na kat, ne znam koji, zmirila sam u liftu dok nismo stigle gore. Hodale smo do te sobe i usle, a oni su vec bili tamo.

,,Dobro, mi vas napustamo, ugodan rad."-rekao je Juanov menadzer i on i Lilly su izasli van, a Juan i ja smo ostali sami, znaci oni se nisu salili kad su rekli da stvarno sami radimo.

,,Jel moramo odmah poceti?"-rekla sam i doslovno legla na kauc.

,,Ako i meni napravis mjesta na tom kaucu, ne moramo."-rekao je dok je stajao ispred mene.

,,Ne mogu se pomaknuti."-rekla sam sporo, doslovno kao da sam slomljena.

,,Onda ustani."-rekao je i sjeo na stolicu malo dalje od mene.

,,Samo jos pet minuta..."-trebalo mi je jos samo malo odmora.

,,Lilly je jos uvijek na katu, nije problem ako odem po nju."-ustao je i krenuo prema vratima na sto sam naglo ustala.

,,Da se nisi usudio. Da znas kako me jutros probudila, kao da sam ja vojnik."-rekla sam na sto se smijao.

,,Ti imas strah od nje?"-i dalje se smijao.