Voices of Love || Croatian - ZAVRSENA

7. Tjeras me od sebe

Jedino sto sam osjecala su strah i panika. Oduvijek sam bila klaustrofobicna. Gledala sam oko sebe i trazila izlaz, jako sam se bojala.

,,Sta ti je? Jesi dobro?"-pitao je zabrinuto.

,,Zelim van! Jel ima koga?!"-lupala sam sa svake strane lifta i vikala.

,,Ne panicari, smiri se."-govorio mi je, ali nista mi to nije pomagalo.

,,Hocu van odavde!"-lupala sam i dalje i hodala po cijelom liftu.

,,Polako, nemoj panicariti."-povukao me sebi u zagrljaj i mazio po kosi.

,,Bojim se..."-tiho sam rekla pokusavajuci se smiriti.

,,Dobro je, ja sam tu."-nastavio je i vec sam se nekako smirila.

Neko vrijeme smo tako stajali i nismo nista govorili, a onda je lift proradio i najednom su se vrata otvorila i istrcala sam van. Naslonila sam ledja na zid i polako disala, a onda je on dosao pored mene.

,,Jesi dobro?"-pitao me ponovno.

,,Ovaj.. Ma da. Zaboravi."-rekla sam i otisla.

Juan P.O.V.

Da zaboravim? Sta da zaboravim? Sta treba znaciti kad mi je rekla da zaboravim, a onda je samo otisla i bez pozdrava ili bilo koje druge rijeci. Aha, shvacam. Ona zeli da zaboravim da se ovo dogodilo. Da zaboravim kako se uplasila i u tom trenutku slabosti ostala u zagrljaju. Mislio sam da ce mi barem zahvaliti, ali i ja se svacemu nadam. Ona misli da je posebna, da nju nitko ne smije uvrijediti, prigovoriti joj nesto ili slicno. E pa, krivo misli i to cu joj dokazati.

Nina P.O.V.

,,Ne vjerujem koliko sam glupa!"-vikala sam na samu sebe dok sam pricala na kameri s Helenom i Sophiom.

,,Nina, uplasila si se i on je bio tamo i pomogao ti da je osjecas sigurnom. Slucajno je bilo, Boze moj."-uvjeravala me Helena.

,,Ali sad ce mi svaki dan zvocat o tome. Joj, kako sam glupa...."-uhvatila sam se za glavu.

,,Aj suti. Cim nas nema, odmah neko sranje."-prikljucila se Sophia.

,,Ma bas. Zelim da ga nikad vise ne vidim u zivotu."-zatvorila sam oci.

,,Zatvaraj ti oci koliko hoces, ali to se nece dogoditi. Uostalom, zasto te on toliko nervira?"-nastavila je.

,,Da ti samo znas koliko je taj tip odvratan i arogantan! Jako me zivcira."-bila sam zivcana, jako.

,,Zasto?"-pitala je Helena.

,,Kaze za stih da on nije papucar da on to misli i osjeca i onda sam mu rekla da je zenskaros i ljutio se."-prepricala sam im.

,,A da tebi netko kaze da si kurva ti se ne bi ljutila? Doslovno si mu to rekla."-ubacila se Sophia.

,,Zasto se uopce bavis time kakav je on ako si rekla da ti ni najmanje nije stalo do njega?"-nadodala je Helena.

,,Sad ga jos i branite! Hvala vam!"-rekla sam sarkasticno.

,,Realne smo."-odgovorila je Helena.

,,Ma sigurno. Idem spavat, nemam snage za ovaj zivot."-rekla sam i ugasila laptop.

Osjecam da su svi protiv mene. Svi idu u njegovu korist. Nije fer, ja sam u pravu. Znam da jesam i dokazat cu to svima.

Sljedeceg dana....

Bolje se osjecam nego jucer kad sam se probudila, svakako. Ustanem se i spremim. Briga me sto cu ga opet vidjeti, ali ovaj put sam spremna na svadju. Ocekujte dramu!

....

Hladno sam usla unutra i bacila jaknu na kauc. Sjela sam za onaj isti stol gdje je on vec sjedio, a na mene jos uvijek nije ni obracao paznju. Nije me bilo briga, samo sam uzela ono sto sam jucer napisala i krenula dalje s time.

,,Sad se ni ne pozdravljamo?"-rekao je nakon nekog vremena dok je gledao u svoje papire, ali sam sutjela, nisam mu htjela odgovoriti.

,,Ignoriras me?"-podignuo je pogled, no nisam ga ni tad dozivljavala.

,,Gledaj me dok ti pricam."-osjetila sam dodir na bradi koji me natjerao da podignem glavu i susrela sam se s njegovim predivnim pogledom.

,,Ne zelim."-rekla sam pokusavajuci biti hladna.

,,Nisam te pitao jel zelis."-ozbiljno je rekao.

,,Sta hoces onda?"-pitala sam ga i jedva cekala da ga se rijesim, ali naravno da je to nemoguce u svakom slucaju.

,,Samo malo, a jucer sam ti bio dobar kad te bilo strah, a sad me tjeras od sebe. Ti mislis da cu ja zaboraviti ono od jucer?"-i dalje je drzao ozbiljnost na licu.

,,Ma da, sad se imas cime braniti, bravo, svaka cast."-opet sam spustila glavu, ali svejedno me bilo sram zbog toga sto je bilo u liftu.

,,Uopce se ne radi o tome. I barem si mogla zahvaliti."-rekao je i odustao te se vratio poslu.

,,Na svadji ili na tvojoj dvolicnosti?"-podignula sam glavu i pitala, na sto me odmah pogledao.

,,Dvolicnosti?"-nasmijao se.

,,Da, prvo me vrijedjas, a onda si dobar prema meni."-kimnula sam glavom.

,,Pa ti si prva pocela s tim."-samouvjereno je rekao, stvarno me zivcira, lupit cu ga prije ili kasnije, ozbiljna sam.

,,Nisam, ti si, ali dobro, to nije bitno trenutno, nego je bitno to kako se ti ponasas."

,,A kako se ja to ponasam?"

,,Arogantno, vec sam ti to rekla, jel ne mozes zapamtit kad ti se nesto kaze?"-ustala sam lupivsi dlanom o stol.

,,Ne mogu."-provocirao me sve vise i zivcirao me jako.

,,Ne mogu ja vise ovo. Pauza."-rekla sam i otisla van. Na putu do kantine sam ponovno susrela onu curu od jucer i isla je ponovno tamo odakle sam ja dolazila. Sumnjivo mi je, ali briga me, idem jesti da se smirim.

...

Zavrsila sam s jelom, mislim da je vrijeme da se opet vratim poslu s tim kretenom. Jako mi ide na zivce! Hocu bilo sta drugo raditi, ali njega ne mogu vise trpiti!

Usla sam unutra i zatekao me prizor koji sam zapravo i nekako ocekivala, ali svejedno sam bila razocarana. On i ona cura.

E takoo! Malo opet zagrijavamo situaciju! ZELIM KOMENTARE! Novi nastavak uskoro!