Voices of Love || Croatian - ZAVRSENA

9. Zao mi je zbog svega

Sljedeceg dana....

Danas me stvarno boli briga, ja ne idem tamo. Ne mogu ga vise ocima vidjeti. Mislim da ne mozemo biti vise posvadjani nego sto jesmo i iskreno drago mi je zbog toga. Ponosim se sobom, bila sam pametna i nisam se dala prevariti. Ustvari jesam, ali brzo sam shvatila sve. Sad idem spavati, mislim da sam zasluzila.

....

Budi me mobitel. Zasto?! Lilly? Sigurno je dosla tamo.

,,Halo?"-javim se.

,,Gdje si ti?"-bila je ljuta.

,,Zasluzeno spavam."

,,Odmah da si se nacrtala ovdje, odmah!"

,,Ne zelim vise raditi s njim!"-sad sam se ja izderala na nju.

,,Ne zelis? Ako ne dodes, objavit cu svim medijima vas dvoje. Postoje snimke s kamere gdje se grlite, ali ako svejedno ne zelis doci, nema problema, poslat cu."-mislila sam da se sali, ali bila je poprilicno ozbiljna.

,,Ma... Ti to ne bi napravila."

,,Mislis da ne bih? Kako god, imas sat vremena da se pojavis, inace znas posljedice."-rekla je i poklopila.

Zasto bas ja?! Zasto se to sve meni dogadja? Lilly nosi se u kurac idete mi svi na zivce skupa. To ju je on nagovorio sigurno. Zato sto on to zeli. I kako i otkad je ona na njegovoj strani, a moja je menadzerica.

Bijesno ustanem i brzo se spremim i odem tamo. Ne mogu se smiriti, ovo je stvarno previse. Samo sam bez rijeci usla unutra i sjela za taj stol dok su oni svi stajali i nesto raspravljali, a kad sam ja usla zasutili su.

,,Oh, evo se i gospodjica pojavila."-rekla je Lilly i samo sam ju pogledala i nastavila traziti svoj papir.

,,Hocete vi nama objasniti sta se dogadja? Zasto ti nisi dosla na vrijeme?"-rekao je Richard.

,,Ma samo se ti nemoj praviti da nista ne znas."-rekao mu je Juan.

,,Sta vi to znate da ja ne znam?"-ubacila se Lilly.

,,Ja ne znam o cemu on prica."-pravdao se Richard.

,,Izlazite van! Oboje!"-Juan se jako izderao na njih dvoje te su oni bez rijeci otisli.

Gledala sam cijelu situaciju, a oni kad su otisli, on je i dalje stajao i bio je jako ljut, a onda je sjeo za stol. Nijednom me tad nije pogledao, mozete mislit onda koliko je bio ljut. Nista nije govorio, a ja sam samo nastavila s radom.

Nakon nekog vremena je i on poceo. Nisam nikako htjela ni rijec progovorit s njim, nego sam mu samo priblizila papir da procita jer sam bila uvjerena da sam dobro napisala.

,,Kako god hoces."-nije bio ni ljut nit se htio svadjati, samo je to tek tako blago rekao.

Samo sam ga pogledala pogledom 'jel se ti salis?' na sto se nasmijao i onda sam nastavila pisati. Htio je jos nesto reci, ali je odustao.

Kasnije je on meni dao papir na isti nacin kao sto sam ja njemu i procitala sam, vratila mu papir i kimnula glavom da mi se svidja.

,,Maca popapala jezik?"-pogledao me.

Kimnula sam glavom da nije.

,,Zasto ne pricas nista?"

,,Svidja mi se kad je tisina i kad radimo u tisini, barem se ne svadjamo."-odgovorila sam.

,,Barem si priznala da si i ti kriva za sve svadje."-rekao je na sto sam ga ljutito pogledala.

,,Vidis zasto! Zato sto sta god da ja kazem ti imas nesto za dodati ili proturijeciti."

,,Oprosti, necu vise."-rekao je i zasutio.

,,Kako to da si najednom tako blag i uopce se ne zelis ni najmanje posvadjati sa mnom?"-kasnije sam pitala.

,,Zato sto mi je zao zbog svega sto mislis o meni i zbog svih tih svadja. Uopce nam ne treba to."-ponovno je blago rekao i to me cak nerviralo jer najednom samo se promijenio, kao da to nije onaj isti kojem sam rekla da je odvratan i da mi se gadi.

,,Ali je tako."-rekla sam ravnodusno.

,,Ne mora biti."-rekao je, ali nisam vise htjela pricati s njim, tako da nista nisam rekla.

Spustila sam pogled i nastavila smisljati, ali sam krajickom oka vidjela da me i dalje gleda. Cijelo vrijeme sam imala osjecaj kao da nesto zeli reci, ali nista nije rekao i htjela sam mu reci da kaze vec jednom jer me zanimalo, ali opet, nisam ni htjela pricati s njim jer sam ljuta na njega. Ovo je sve previse komplicirano!

,,Meni je dosta za danas."-rekla sam nakon nekog vremena, ali stvarno je vec otprilike proslo radno vrijeme.

,,Dobro, onda cemo tu stati za danas."-rekao je te sam ustala i krenula uzeti svoje stvari sa kauca, a on je isao za mnom.

,,Vidimo se."-rekla sam dok sam isla prema vratima.

,,Cekaj."-zaustavio me.

,,Sta?"-okrenula sam se prema njemu.

,,Ma nista. Zaboravi."-opet je to napravio! Htio je nesto reci, ali je opet odustao!

,,Onda se ni ne trudi kad ne mozes reci to sto zelis vec cijeli dan."-bila sam nazivcirana zbog toga, stvarno ni sama sebi nisam jasna.

,,Izgleda da ne mogu. Onda cu samo cekati da se dogodi."-nasmijao se pomalo samouvjereno.

,,Ne znam na sta mislis, ali s obzirom na to kako se slazemo, nece se ostvariti."-mislim, ljudi, realna sam, vjerojatno nema nikakve sanse da se uskoro pomirimo.

,,Mozda nece."-bio je poprilicno tajanstven i stvarno mi nije bilo jasno te sam samo izasla van i krenula kuci.

Evo ga! Nadam se da vam se svidja i ostavite komentar! Sljedeci nastavak uskoro!