Voices of Love || Croatian - ZAVRSENA

10. Pocinje moja igra

Sljedeceg jutra...

Danas sam naspavana i mislim da mi apsolutno nista ne moze upropastiti dan. Cak ni jucer nije bilo tako strasno, ali svejedno sam bila ljuta. Mislim, jos uvijek sam ja ljuta, no danas to necu pokazivati samo iz jednog razloga... Koliko god bila ljuta, vidim da mu je zao, ali drugu priliku mora sam zasluziti i kao sto je on sa mnom isao na toplo-hladno tako mogu i ja i upravo cu to i napraviti!

Stigla sam tamo i on je kao i uvijek vec bio tamo. Bas me zanima kako mu uspijeva svako jutro doci prije mene i bez problema ustati tako rano.

,,Jutro."-rekla sam pomalo veselo kad sam usla unutra.

,,Dobro jutro."-nasmijesio se.

,,Znas sta me zanima? Kako je moguce da uvijek bez problema dodjes prije mene?"-pitala sam, a tu moja igra pocinje, danas cu biti draga i topla.

,,Uvijek ustajem rano."-odgovorio je.

,,Pa zasto?"-bilo mi je to jako neobicno za nekoga kao sto je on.

,,Preko dana sam zauzet, pa ne stignem u teretanu, onda idem rano ujutro."-oho, ovom odgovoru se stvarno nisam nadala.

,,Aha..."-kazem te sjednemo za stol i krenemo s radom.

,,Ajmo danas malo odmorit. Idemo na rucak, ja castim."-podignula sam pogled prema njemu.

,,Zasto?"-pitala sam zacudjeno.

,,Pa cak smo i gotovi s pisanjem, mozemo."-rekao je apsolutno opusteno.

,,Ma ne znam..."-izgleda da to jako zeli, pa nek se onda potrudi da me i nagovori.

,,Molim te, ja ne mogu vise tu sjedit i samo pisat sta mi padne na pamet, a ne mozes ni ti, znam to."-pa i bio je u pravu.

,,Dobro, ici cemo."-popustila sam ipak.

,,Idemo."-ustao je.

,,Vec? Pa nije ni deset sati, a nismo ni nista napravili."-sad me iznenadio.

,,Ma daj, jucer smo napravili vise nego ikad jer smo toliko sutjeli."-i opet je bio u pravu.

,,Vidis da je bolje kad sutimo."-rekla sam mu.

,,Da, ali neobicno mi je bilo da i ti i ja sutimo."

,,Sta ti sad to treba znaciti?"

,,Nista. Ajde idemo."-pruzio mi je ruku da ustanem i prihvatila sam.

,,Samo... Ne idemo liftom."-rekla sam na izlasku iz sobe.

,,Ne brini, ja sam tu."-namignuo mi je.

Nisam nista odgovorila, samo sam se nasmijala. Da, ipak smo isli liftom i molila sam Boga u sebi da opet ne stane jer sam se stvarno bojala. Brzo smo izasli i usli u njegov auto. Nikome nismo javili da idemo, samo smo otisli kako smo htjeli i vjerojatno ce nam prigovarati zbog toga, ali vidim da njega apsolutno nije briga.

,,I samo smo tako otisli?"-pitala sam.

,,Zasto bi uvijek slusali njihova pravila?"-pogledao me.

,,Mozda jer su glavni."-odgovorila sam.

,,Pa mi njih placamo, a ne oni nas."-tu je bio u pravu, opet.

,,Ne znam po koji put danas se slazem s tobom."-priznala sam.

,,Jel moguce?"-nasmijao se.

,,Izgleda da je."-i tu smo usutjeli.

Dok smo se vozili prema tom restoranu u autu je svirala glazba. Naravno, neka njegova spanjolska. Iako je to bio njegov auto, ja sam svejedno samo hladno prebacila na neku drugu frekvenciju gdje se svirala glazba na engleskom jeziku. Samo me pogledao i smijao se.

,,Ma samo ti uzivaj. Kao da si u svom autu."-i dalje se smijao.

,,Pa kad nista ne razumijem."-iskreno sam rekla.

,,Pa da se i to sredit."-rekao je na sto sam ga zacudjeno pogledala.

,,Pa necu valjda ja ucit spanjolski?"-nasmijala sam se sama sebi jer mi jezici nikad nisu isli.

,,Zasto ne? Naucit cu te, nije tesko."-umrla sam od smijeha kad je to rekao.

,,Ma necu nista reci, neiskusna sam u tome."-namjerno sam provocirala, ali sam se smijala.

,,Jel bas moras? Danas se jos nismo ni jednom posvadjali, ajmo se potrudit da tako ostane."-bilo mu je zao zbog svega, ali necu ga sazalijevati.

Ubrzo smo dosli do restorana i izasli iz auta. Usli smo unutra i otisli do stola. Uskoro je dosao konobar te smo narucili.

,,I... Sta ti mislis o pjesmi? Kako nam ide?"-pitala sam ga.

,,Mislim da nismo mogli bolje, a i moram priznati da si me iznenadila."-rekao je poprilicno zadovoljan.

,,U vezi cega?"

,,Potrudila si se i..."-tu je zastao. Zagledao se u nesto iza mene, okrenula sam se da vidim u sta to gleda i vidjela neku djevojku koja je takodjer prema njemu, a onda je otisla negdje dalje od nas i vise ju nismo vidjeli.

,,A tko je to...?"-pitala sam nakon nekog vremena spustenog pogleda.

,,Natalia, moja bivsa..."-rekao je gledajuci me.

,,Ona koja je ono namjestila?"-i dalje sam gledala dolje.

,,Aha..."-bezvoljno je rekao i vjerojatno je htio da sto prije prestanemo o tome.

,,Idem do toaleta, sad cu doci."-rekla sam nakon par trenutaka.

,,Jesi dobro?"-pitao me zabrinuto.

,,Ma da, idem oprati ruke, u cemu je problem?"-nasmijala sam se.

,,Ma nista, mislio sam... Ma nema veze, idi."-poceo je govoriti.

,,Ne, nije me stvarno briga sto smo ju vidjeli i sto je tu."-znala sam da je na to mislio.

Dok sam hodala do toaleta, pogledom sam ju polako trazila, zanimalo me gdje je, ali ju nisam nasla. Tad sam znala da je unutra. Usla sam i stvarno je bila tamo i popravljala sminku, a kad sam usla samo me pogledala. Stala sam par metara od nje i nisam obazirala paznju na nju.

,,To sto je trenutno zaokupljen tobom, ne znaci da ce to trajati zauvijek."-rekla je spremajuci ruz u torbicu.

,,Molim?"-pogledala sam ju.

,,Bjezi dok nije prekasno, prije ili kasnije zavrsit ces kao ja."-okrenula se prema meni.

,,Kako?"-i dalje sam ju gledala u oci.

,,Neces mu biti dovoljna. Prevarit ce te. Doduse, mi smo cak i dugo potrajali, ali ti i on nece tako dugo. Kazem ti, neces mu biti dovoljna."-ustvari, vrijedjala je njega, ali i mene, a onda samo izasla.

Klasicna kucka. Naravno da joj ne vjerujem, pa nece mi valjda ona solit pamet. Dovoljno sam pametna i sama cu odrediti hocu li mu dati sansu ili ne. Nece me ona pokusati odgovoriti. Cak bih i mogla pozuriti s ovime, bas njoj u inat.

Izasla sam van iz toaleta i vratila se za stol, hrana je vec stigla.

,,Dobar tek."-rekla sam i krenula jesti.

,,Takodjer."-rekao je, ali kao da zna da se nesto dogodilo i gledao me.

,,Sta je bilo?"-pitala sam.

,,Ti meni reci."

,,Dobro, srela sam ju."-ipak sam priznala.

,,Da cujem, sta ti je sve rekla?"-i dalje je bio tako ozbiljan.

,,Da odustanem jer cu biti prevarena kao ona, ja ti navodno necu biti dovoljna."-posprdno sam se nasmijala kad sam se sjetila, na sto je on takodjer prasnuo u smijeh.

,,A ustvari ja njoj nisam bio dovoljan..."-rekao je te se i dalje smijao.

,,Ocajna je."-hladno sam rekla.

,,Mi ne moramo o njoj pricati. Bolje da ju ni ne spominjemo."-rekao je, na sto sam se slozila i poceli smo s jelom.

Ta-ta-ra-ri-ra! Novi nastavak je tu! Uzivajte, a sljedeci ide uskoro!