Sumrak: Novi početak

Poglavlje 55.

Zvala sam ga na telefon, ali je uporno odbijao pozive. Ostavila sam mu 100 poruka. Ni na jednu nije odgovorio. Osušila sam kosu i obukla prvo što mi je palo pod ruku. A to su bili kratki uski crni šorc i zeleni duks. Izgledalo je kao da nemam ništa ispod jer je duks bio veliki. Izletila sam napolje.
- Lisa kiša je!- neko je viknuo. Trčala sam bosa kroz šumu. Kiša je sipala. Uzela sam telefon i nazvala Taehjunga.
- Taehjung gdje vam je kuća?- objasnio mi je u sitne detalje. Trčala sam kao budala. Kada sam bila ispred kuće bila sam potpuno mokra.
- Jimin!- viknula sam iz sveg glasa kada sam bila ispred. Osjetila sam vrelinu na stopalima. Spustila sam pogled. Bila su krvava i isječena. Neko je otvorio vrata.
- Da li si poludila?!- upitao me je Taehjung. Uzeo me je za ruku i uveo u kuću.
- Gdje je Jimin?- upitala sam ga zadihano. Jungkook se niotkuda pojavio i odgledao me je od glave do pete. Otvorio je oči širom.
- Imam šorc ispod!- viknula sam. Oči su mu pocrvenile i stavio je ruku ne njih.
- Ne to, tvoja stopala.- rekao je i izašao iz hodnika. Okrenula sam se prema Taehjungu.
- Prehladićeš se dop...-
- Taehjung govori!-
- Pravo pa lijevo.- rekao je. Potrčala sam uz stepenice. Skrenula sam lijevo. Gledala sam u siva vrata na kojima je pisalo Jimin. Na njima je bila okačena kartica "Ne uznemiravaj". Pokucala sam.
- Odlazi.- čula sam njegov ljuti glas. Te njegove riječi su me povrijedile. Suze su nakvasile moje lice.
- Jimin molim te...-
- Rekao sam da odeš. Ne želim da znam. - rekao je. Nešto se razbilo u njegovoj sobi.
- Neću otići.- rekla sam. Ništa se nije čulo. Tiho sam zaplakala. Taehjung me je uhvatio za ruku.
- Pusti me!- izletila sam napolje na kišu. Stajala sam. Pustila sam da kiša kvasi moje lice. Bar nisam plakala sama. Stala sam ispod prozora njegove sobe. Stajala sam i gledala. Pojavio se na prozoru i navukao zavjese. Jače sam zaplakala.
- Bože šta sam ti zgriješila!- vrisnula sam. Jungkuk je izletio napolje.
- Lisa udji.- rekao je. Odmahnula sam glavom. Podigao me je i prebacio preko ramena. Unio me je u kuću.
- Nemoj to sebi raditi.- rekao je. Počela sam se tresti. Sve na meni je bilo mokro.
- Molim te...- odmahnula sam glavom.
- Samo jedno tražim. Pustite me.- rekla sam. Ustala sam i otišla do vrata njegove sobe. Sjela sam na pod i naslonila se na njih.
- Jimin, molim te.- rekla sam.
Tišina. Kao da nije bio u sobi. A bio je.
Zaplakala sam.
- Nije ono što misliš.- rekla sam. Glava mi je skliznula i udarila sam njome od vrata.
- Volim te.- šapnula sam. Suze su se slivale niz moje lice.
- Ne želi da razgovara. Najbolje bi bilo da odeš.- rekao mi je hladni glas Jungija. I dalje sam sjedila naslonjena na njegova vrata i plakala. Jungi me je podiga.
- Tako je najbolje. Oboje morate ohladiti malo.- rekao je. Sišla sam niz stepenice i izašla napolje. Laganim hodom sam se uputila prema kući.
Kiša je i dalje lila.