'Story Of My Life'
14. Deo
Kako da se zabavim? Iz ruke u ruku nervozno sam prebacivala telefon sve dok Ben nije naglo zakočio. Nagela sam se napred i ispred auta sam videla nekoliko devojaka koje se nisu htele skloniti sa puta. Ben im je svirao nekoliko puta ali one su samo odmahnule glavama i nastavile da gledaju prema nama. Ben je i dalje svirao dok nisu došla dva krupna momka i sklonile te devojke. Ko su one? Zašto nisu htele da se pomere? Polako me hvatala panika. Možda su me prepoznale, zbog slika? Još mi fali neka poludela Directionerka, koja će da me ubije u avionu dok budemo putovali. Ben se ubrzo pakirao i krenuli smo sa stvarima prema ulazu aviona. Bilo je baš dosta ljudi, nedaleko ispred mene sam videla dobro poznatu plavu kosu. Kada se okrenuo uverila sam se da je to bio Niall. I oni verovatno putuju večeras. Samo mi još Harry treba. Baš lepo. Ona što me zove sa nepoznatog broja je znala da i oni putuju večeras, čim je rekla da se zabavim u avionu. Posle nekog vremena trebali smo da uđemo u avion. Pozdravile smo se sa svima i krenule prema avionu. Osetila sam nečiju ruku na mom ramenu, okrenula sam se i ugledala prelepu uplakanu ženu koja me ubrzo uvukla u svoj zagrljaj. Toliko će mi nedostajati!
Mama: Dušo moja, čuvaj se molim te i slušaj sestru. Nemojte da zaboravite da nas nazovete kada se smestite u stan.
Tiho je pričala, sa glavom preko mog ramena. Ispustila je par jecaja i nekoliko hladnih kapljica je palo na moju hladnu kožu. U ovakvim trenutcima, dođe mi da vrištim na sav glas. Toliko mi je bilo žao što odlazim. U tom zagrljaju prisećala sam se svog detinjstva provedeno ovde, u ovom gradu, svog tate, pravog tate i vremena kad je bio uz mene u toku mog odrastanja. Postaje mi sve teže. I na red dolazi nesreća, ne želim ni da mislim o tome ali slike se same stvaraju. Dan tatine sahrane, ne mogu više da izdržim. Oči su mi pune suza, a grudi stegnute. Kao da u meni nešto puca. Stiskam oči najjače što mogu i pritom oslobađam veliku količinu suza. Plavokosa žena, nežno me odvaja od sebe i briše moje već mokre obraze.
Mama: Nemoj plakati ljubavi moja. Tamo će ti biti lepše i bolje. Volim te!
Ja: I.. I ja tebe mama!
Jedva dolazim do reči od suza. Nikada nisam volela da plačem ali sad.. Zagrlila sam i Bena i vratila se kod Atine i Mie. Još više Directionera se skupilo ispred aviona. Primetila sam da mi se noge dosta tresu dok smo polako dolazile do aviona, mnoge Directionerke su vrištala čak su neke i vikale 'Nika volimo te!', dok su me druge u velikim količinama vređale. O da, prepoznale su me. Čudi me zašto me mama i Ben nisu pitale kakve veze ja imam sa njima, ali nije ni bitno. Zahvalna sam im na tome. Kada smo se penjale stepenicama do ulaza u avion, iza nas sam čula još veću galamu pa sam se okrenula i videla momke iz 1D-a sa koferima kako idu prema avionu. Bili su svi nasmejani. Super, Harry opet sa mnom! Smestile smo se na svoja mesta, a Atina pored mene. Bilo je baš dosta ljudi u avionu. Neprestano mi je pričala 'To će trajati nekoliko sati, nećeš ni osetiti'. Oh kako je samo naporna! Imam strah od visine, pa šta!? I naravno nisam sedela pored prozora. Tada su došli momci iz 1D-a, pa sam ja brzo stavila slušalice u uši i pravila se da ih ne vidim. Primetila sam da je Atina ustala sa svog mesta i da je seo neko drugi. Pa gde je sad otišla? Tada me je neko blago prodrmao po ramenu i naterao me da skinem slušalice i okrenem se. Pored mene je sedeo nasmejani kovrdzavi dečko. Sa lažnim osmehom. Dušo to prepoznajem na kilometar. Proganja me ili nam je suđeno.
Ja: Otkud ti ovde? Skloni se, tu sedi Atina.
Iznervirano sam ga gurnula rukom. Posle svega on se pravi pametan i seda pored mene. Ma daj bre!
Harry: I mi putujemo večeras.. Atina mi je ustupila mesto tj. rekla mi je da sednem ovde, ali ako hoćeš ja mogu otići.
Kako je uobražen! Mrzim kad me neko tera na ovo. Ne želim nikoga da odbijam! Pravim se da mi je svejedno pa mu odgovaram.
