Bojan je sreo Minu na dočeku nove godine. Hrabrost da joj priđe dao mu je alkohol, koji je iz njega izvlačio nepristojne ponude upućene njoj. Mina ozbiljna devojka lako ga je oduvala svojim stavom i oštrim rečima od sebe, ni ne sluteći da ga tako sa...
Oops! Bu görüntü içerik kurallarımıza uymuyor. Yayımlamaya devam etmek için görüntüyü kaldırmayı ya da başka bir görüntü yüklemeyi deneyin.
<3 ☆*' ღ¯'*•.¸ ღ <3 *'ღ ¸.•*ღ '¯☆ <3
Možemo čekati nekoga da nam ulepša dan ili da se nasmešimo nekom i poboljšamo njegov... Šta ako nam se pridruži?
<3 ☆*' ღ¯'*•.¸ ღ <3 *'ღ ¸.•*ღ '¯☆ <3
PETAK 20. FEBRUAR2016. (BEOGRAD)
Najgori ledeni zimski dani su se mogli osetiti u Februaru mesecu, kada su temperature idalje bile veoma niske. Noći su još uvek veoma hladne. Taman je narod mogao da predahne sada nakon što je završen "masni" Januar i od svih onih nezaobilaznih i važnih pravoslavnih praznika. Uspešno je prošao ulazak u novu godinu, pa se lepo i u miru sa porodicom proslavljao Božić, pa srpska nova godina, a na kraju i prva slava u novoj godini sv. Jovan. Sada su ljudi mogli da odahnu od silne bogate trpeze koja se danima unazad nizala, jedna za drugom.
Snežnog belila ima na sve moguće strane i u velikim količinama, da se jedva može kretati po njemu. Jutarnji mrazevi umetnički su šarali i ledili svačije prozore injem, ispisujući na njima razna i lepa dela koja su zaustavljala dah. Ako ih pažljivo gledate uočićete duh prave pravcate prirode i njenih čari.
Period od dočeka nove godine pa do sada protutnjao je neverovatno brzo, poput brzog Niškog voza gazeći dane neverovatnom, turbo brzinom. Pojedini su mislili da je sve prošlo treptajem oka i da su se odmah preselili u Februar.
Ovog hladnog popodneva, polako je počeo padati prvi mračak na ulicama Beograda i najavljivao je da je još jedan kratak zimski dan prošao. Kod plavokosog Bojana u stanu vodila se ozbiljna i žustra svađa njega i majke.
"Bojane sine! Ne možeš više ovako da živiš! Pogledaj na šta ti stan liči! Trgni se malo! Živni! Život je pred tobom!", vikala je na Bojana razjarena smeđokosa starija žena.
Sevala je na njega svojim plavim očima, koje je Bojan nasledio od nje. Vikala je i stezala čvrsto vilicu gotova da ga od prevelike količine besa i gneva proguta sa sve dronjcima. Toliko je bila ljuta da je svaki mišić na njenom bucmastom telu trepereo, poput lista na vetrovitom povetarcu. U licu je bila purpurno crvena poput ljute papričice.
Bojan je kao krivac pred strašnim "sudom" slušao svoju majku imajući utisak da će ga strašni sudija koji ga grdi, sad već celih sat vremena, kao da je malo dete koje je uradilo nešto što nije smelo upravo progutati, što i nije daleko od istine. Jedva je čekao da ona ode kući, kako bi ponovo bio sam samcat.
Još sa vrata ga je Marijana ubacila u mašinu i napala kako je oslabio, kako mu je faca pokisla poput kiselog kupusa i još plus na sve to sam sebe je doveo do ne prepoznatljivosti. Zapustio se totalno! Sada nije ni nalik od onog nekadašnjeg muškarca, koji je bio. Pustio je bradu da mu skriva lepe crte lica, izgubio je neko kilo gore dole, dobio podočnjake do pola lica, a na sve to je i stalno mrzovoljan po okolinu oko sebe, a najviše po njegovu majku koja se već neko vreme ždere i brine za zdravlje svog sina.
