Voices of Love || Croatian - ZAVRSENA

12. Ovo je vec rat

Jedva ustajem nakon budilice. Boli me glava, ne znam ni koliko sam popila ni kad sam zaspala ni nista. Sjecam se samo kako se trebam ponasati danas. Zato sto prije dodjem sebi i spremim se. Pokupim stvari koje mi trebaju i izlazim uz kuce. Udjem u auto koji me vec cekao i odvezem se tamo. Na parkiralistu sam vec vidjela njegov auto, sto znaci da je vec ovdje. Zatim se popnem na taj kat i odem u sobu u kojoj smo vec tjedan dana radili na tekstu pjesme. Uh, okej, tu smo, sad samo budu hladna, Nina, mozes ti to.

,,Dobro jutro."-usla sam unutra ni ne pogledavsi ga.

,,Jutro..."-gledao je prema meni zbunjeno.

Ostavila sam stvari na uobicajenom mjestu i sjela za stol, za kojim on nije bio, vec je sjedio na kaucu.

,,Zasto si sjela opet? Pa gotovi smo."-pitao me i dalje zbunjeno.

,,Nismo. Odakle ti to?"-pogledala sam ga.

,,Jucer smo o tome pricali."-podsjetio me. E jesmo, ali nece biti tako.

,,Ali nitko nije rekao da je gotovo. Ja zelim jos doraditi nesto."-odlucno sam rekla.

,,Nemas sta doraditi. Pjesma je savrsena."-uvjeravao me, a pritom se zivcirao, hehe, bingo.

,,Nije!"-viknula sam ljutito.

,,A sta bi ti promijenila? Ajde, bas da vidim."-ustao je ljutito dosao do stola.

,,Za kraj ne zelim refren, nego jos neki stih. Novi."-pokazala sam na papir gdje je sve bilo super napisao, ali definitivno sam htjela neki bolji kraj.

,,Dobro, onda cemo smisliti."-na kraju je popustio i sjeo na stolicu pored moje.

Sta sad? Popustio je, a tako nisam planirala. Zelim da se posvadjamo i da mu bude zao, i to jako.

,,A da ti to sam napises? Ionako nisi nesto puno napravio, za vecinu sam ja zasluzna."-uh, mrzim jer se ponasam kao kucka, ali sad trebam ako mislim ostvariti cilj.

,,Za vecinu svadja da..."-rekao je sebi u bradu, ali sam ga svejedno cula.

,,To je zato sto si ti cijelo vrijeme mislio da si glavni i sve ocekivao da ja napravim. Eto ti sad!"-bacila sam olovku na stol i krenula ustati, ali me zaustavio tako sto me uhvatio za ruku koja se udaljavala od stola.

,,Sta ti pokusavas?"-ozbiljno me gledao u oci.

,,Ne...ne razumijem... Sta bih pokusavala?"-iskreno sam se uplasila kad je postao tako ozbiljan i cinilo mi se da je ljut.

,,To ti meni reci."-sad se i on ustao te mi pustio ruku.

,,Sta bih ti trebala reci? Dosta mi je tvog ponasanja."-rekla sam pokusavajuci zvucati ljuto i odlucno.

,,Zasto lazes?"-nakon par trenutaka dok me gledao se nasmijao.

,,Ne lazem."-brzo sam odgovorila.

,,Mozda nisi svjesna toga, ali vec te dovoljno dobro poznajem, znam kad lazes i kad govoris istinu."-rekao je na sto sam se iznenadila i mislila da je stvarno sad gotovo i da me prokuzio.

,,Sad ti lazes. Pokusavas me natjerati da progovorim. To se nece dogoditi."-ponovno sam postala samouvjerena.

,,Mislis da nece?"-poceo mi se priblizavati te sam postala nervozna.

,,Nece."-samouvjereno sam odgovorila i kad sam shvatila da ide jos blize krenula sam polako koracima unazad.

,,Stvarno?"-i dalje je prilazio sve blize i blize, a kad sam htjela odgovoriti, osjetila sam da sam se sudarila sa zidom.

Bas u tom trenutku je krenuo sve blize mojim usnama, a onda su se vrata otvorila i odmaknuo se od mene.

,,Ja se ispricavam, dosla sam u krivo vrijeme..."-na vratima je stajala djevojka koja mi je odnekud bila poznata.

,,Idem."-rekla sam mu i izasla van.

Juan P.O.V.

,,Opa, sta je to bilo, braco?"-veselo je pitala Manuela.

,,Misli da ne znam sta pokusava."-nasmijao sam se.

,,Sta si joj napravio?"-stala je prekrizenih ruku.

,,Apsolutno nista."-odgovorio sam iskreno.

,,Kog ti muljas?"-rekla je pomalo ljutito.

,,Dobro, svadjamo se ponekad... Ili cesto... I uvijek ona misli da je u pravu i da moze sta zeli."-objasnio sam.

,,Pa upravo si mi sebe opisao... Ona je to vidjela od tebe i sad se tako ponasa samo zato da ti pokaze kakav si. Bio si jako nepravedan i los prema njoj."-mudro je rekla, oduvijek je bila takva.

,,Uvijek sam ja kriv."-podsmjehnuo sam se.

,,Pa jesi, jer ne kontroliras svoje ponasanje i slava ti je lupila u glavu. Vec sam ti to rekla."-podsjetila me na sto sam se zamislio. Sta da promjenim? Kako da ju osvojim?

Nina P.O.V.

Ispalo je jako glupo! Ispada da sad nesto imamo. I da, sjetila sam se, to je njegova sestra. Mozda mi je sad i lakse. Ona vjerojatno nikome nece reci. Osim ako joj Juan nesto sasvim drugo kaze pa ona povjeruje. Stvarno ne znam kakvi su bratsko-sestrinski odnosi. Nikada nisam imala sestru. Ja sam mamina i tatina jedinica, njihova princeza. Uzasno mi fale i jedva cekam da ovo zavrsi i da odem kuci i da budem s njima. Ustvari, zasto oni ne bi dosli ovdje? Ili ipak ne, posto su stvari postale kompliciranije nego sto sam mislila da mogu biti. Ne zelim da vide nesto krivo, pomisle ili u najgorem slucaju upoznaju Juana u krivom trenutku.

Kad sam se vracala u sobu po svoje stvari, njih dvoje su jos bili unutra i pricali, a kad sam usla unutra, naglo su zasutjeli i pogledali me.

,,Ispricavam se na smetnji..."-rekla sam uzimajuci stvari.

,,Ides?"-pitao me.

,,Da."-kratko sam odgovorila te ga pogledala.

,,Pa nismo zavrsili ovo."

,,Pa zasto nismo?"-sarkasticno sam pitala.

,,Molim te, ne mogu se vise svadjati s tobom. Popustio sam, slozio sam se s tobom da napisemo jos to malo za kraj, sta sad ne valja?"-bio je iznerviran pomalo i to mi se svidjelo.

,,E pa trebas se malo vise potruditi."-brzo sam smislila sta da kazem.

,,Aha, opet je u meni problem."-stvarno je bio iznerviran mislim da se suzdrzavao da ne vikne.

,,Bravo."-zapljeskala sam.

,,A jel se mozda nikad nisi pitala da nije mozda problem u tebi?"

,,Zasto bi bio?"-pitala sam bezobrazno.

,,Zato jer si bahata, bezobrazna i tvrdoglava."-odvratio mi je.

,,Ti mi kazes?! Bolje suti."-rekla sam i krenula otici.

,,Ne mogu vjerovati. Vec ides, a nismo se ni do kraja posvadjali."-rekao je sarkasticno.

,,Ne, ne. Ovo je vec rat."-nasmijala sam se i izasla.

Hehehe! Nakon dosta vremena evo ga! Uzivajte!