Gledas li u mesec veceras, lane moje, ljubavi moja. Vidis li kako sija, isto kao i ja u tvojim ocima nekada. Zelim da znas da je pomalo bled, nije ti ni blizu, ti i dalje sijas najvise. Veceras ti nisam blizu srca, pa cu morati njemu da prepustim da te cuva, da slusa prelepu melodiju tvog disanja, ja vise nikada necu moci... ja necu spavati jos, znaj, mislicu jos na tebe, zelecu jos tebe, plakacu jos za tobom. Zalim veceras ponovo sto te nema pored mene da zajedno gledamo kako nam se mesec osmehuje... sada mu vidim samo pola lica, valjda te cuva u ovoj noci punoj zaljenja, neka, bolje da te cuva nego da i ti mislis o meni, neka se smeje samo sa tobom, mozda mi prenese poneki sapat tvoga osmeha. Znas da mi samo toliko i treba, da te volim do sutra.
