Sudbina ili pogrešna odluka

5.deo

Polako izlazim iz auta ispred upravne zgrade naše firme, na ulazu vidim Darka. Posmatram svog zgodnog sina i nasmejem se...primetio me je i čeka. Vidim da je  uzbuđen i ne primećuje par curica koje zadivljeno gledaju  u njega. On  visok, zgodan, smeđ sa predivnim  plavim očima, u trenucima  ljutnje  prelaze u tamno  plavu boju. Zahvalim Bogu na tome  jer uvek sam volela plave oči  koje je moja majka imala ali ni ja ni sestre nismo nasledile  njenu boju očiju, a od svih unuka samo je moj sin imao . Vidim da godine bavljenja sportom su  lepo uticale na njega. Visok na oca i zgodan do bola, ponosna  prilazim   mu, jer ovo sam ja na svet donela.Iako ima samo 22 godine i još nije fakultet završio izgradio je poštovanje u poslovnom svetu. Ponekad mislim i veće od nas dvoje.

- Hajde kevo!- čujem kako me požuruje i to  rečima za koje zna da ću reagovati. Nasmejem se. 

 - Daću ti ja kevu! Rekla sam da me zoveš mama! Ja nisam sujetna a i  veoma sam ponosna na ono što sam rodila!- šaljivo ga klepim po glavi i nasmejem se.

- Dobro bre, znam, ali ne izgledaš mi  kao mama već kao  sestra !- šali se i dalje. 

- O pa hvala laskavče mali! - krajem oka gledam one tri curice kako zadivljeno  nas gledaju, jedna od njih mi se čini poznatom. 

- Jelo,ma je si li to ti draga? - pitam visoku crnu brinetu. Ona mi polako priđe.

- Da teta Leno!Kako ste?- reče mi stidljivo gledajući  mog mamlaza, koji je  streljao plavim očima. Niko mu ne bi dao 21 godinu, delovao je starije.Zagrlim je i poljubim.

- Dobro sam, lepoto. Jedva te prepoznah, promenila si se za ovih 4 godine koliko te nisam videla. Kako mi je  Brana?...

- Mama je ko mama, klimaks je zeza pa ona zeza nas, brat je ne sluša  i izluđuje- nasmeja se i otkri niz bisera.

Krajem oka primetih da se moj sin trznu i setih se kako sam najboljoj prijateljici rekla kako će joj moj sin ukrasti kćer kad poraste. Polako se okrete ka Darku i vidim da ga zainteresovano posmatra a i on nju mangup jedan.

- Darko sećaš se male Jelene ćerke teta Branke? - on se nasmeja.

- Kako da se ne sećam samo kad sam je poslednji put video  bila je devojčurak od 15 godina a vidi sada  prava devojka. Zdravo!- reče i pozdravi se , pa poljubi joj ruku, vidim krenuo u pohod... Opasan na tatu.

- Nego Jelo otkud ti ovde? - upitam je  pošto se upoznah sa njenim drugaricama. 

- Studiram na poljoprivrednom fakultetu i poslata sam u ovu firmu na praktičan rad -reče.

Od pre par godina  uveli smo  saradnju sa fakultetima da  imamo studente na praktičnoj obuci danas imamo i nekoliko eminentnih mladih stručnjaka u firmi koji su  se istakli na praksi.

- Divno? Koji smer si? - upitam je. 

- Prerada voća i izvoz prerađevina. 

- Divno. Darko ...- obratim se sinu. 

- Molim mama? 

- Ideš li na fakultet ili si se vratio? 

- Vratio sam se mama, ispit je odložen za sledeću nedelju. Još njega i diplomski i gotovo. Uh!- uzdahnu.

Nasmejem se  jer znam da ne voli odlaganja, moram priznati  ponosim se  sinom jer ne da  fakultet završava u roku već i pre roka. Priznajem bunila sam se kad je  pre dve godine odlučio da bude vanredni student i radi sa nama  u firmi ali vidim da  je bio u pravu. Nije redovno studiranje za njega, ovako je ispalo bolje on je  umesto mene  završavao mnoge poslove a ja sam imala više vremena za Janu.

- Odlično, onda možeš da Jeleni pokažeš gde da ide i šta da radi - rekoh. 

- Nije problem, mama nego kakav si mi ono video poslala? - upita. 

- Zar  nisi pogledao? - zappitam ga.

- Ne, nisam stigao.

 - Pogledaj onda pa  ćeš videti- rekoh mu i okretoh se ka Jeleni. 

- Dušo  vidimo se kasnije moram sada da idem. Darko će vas odvesti gde treba - rekoh  joj.

- U redu je teta Leno. Nego nisam pitala kako je Jana? - nasmejem se i kažem joj.

- Pogledaj kod Darka na telefon i videćeš da je baš dobro. Zdravo - rekoh i požurih  u kancelariju. 

Polako ulazim u lift i  prokleta sećanja opet  kreću. Branka, visoka crnka, lekarka i moja  podrška u teškim mladalačkim danima. I dan danas žali što nisam završila medicinu kao ona, ali mene je  turizam i istorija  odvukla na drugu stranu.Kako smo se nas dve  ludirale i družile a i posle kad smo se udale, poslednjih  4 godine se nismo videle jer je otišla da radi  u Moskvu.Izgleda da se vratila , moram je pozvati.U tim razmišljanjima polako sam  ušla u Miloševu kancelariju jer je moju zauzeo Darko.Dragana, sekretarica mi donese  dokumente i kafu. 

- Izvolite  gospođo!- reče stavljajući  na sto.

 - Dragana, posvađaćemo se, kakva gosppođa kakvi bakrači , koliko dugo se znamo? Kako su tvoji? - prekorih je jer je sa nama od osnivanja.Nasmeja se.

- Pa draga kako si ušla nisam se  usudila da ti se drugačije obratim - pogledah je. 

- Uh, zar je bilo tako loše?- klimnu mi  glavom.  

- Izvini, nego reci kad dolaze rusi? - upitah.

- u 15.00.- reče

- Dobro,imam još dva sata da se pripremim. Rezerviši nam  negde ručak.Kako god  bude moram ih počastiti, danas je Jana napravila prve korake sa hodalicom - rekoh joj.

 - Stvarno! Predivno! Joj Leno ko da je moje dete.Lumpovaćemo mi njoj i na svadbi. Idem da  rezervišem - reče i izlete.

Gledam za njom  i mislim kako imamo sreće sa saradnicima, ma uopšte  cela firma nam je dobra a i mi se trudimo da se ponašamo domaćinski  prema svima.Vrata se otvaraju sa treskom i moj sin uleće i grabi me  u naručje i kreće da se okreće sa mnom.

- Daaaarko, spusti me! Da li si normalan, šta te spopalo dete? - pitam ga iako znam da  je to sve od sreće. 

- Kako šta me spopalo,moja Jana hooooda! Hoda, majka! Dragana, Jana hoda. Joj sreće, najsrećniji sam brat na svetu! - reče pa uhvati i izljubi Draganu i nestade. Nas dve se pogledasmo i nasmejasmo. 

- Sad će da lumpuje sa prijateljjima do zore! - rekoh  a ona se nasmeja. 

- Ma pusti ga. Neka . I priliči mu. - nasmejah se i ja i kretoh da radim a ona polako  zatvori vrata. 

Uskoro stigoše i rusi a i moja ljubav, nije mogao da me  ostavi samu. Brzo smo  se dogovorili i potpisali ugovore a onda  pokazali  snimak. Nisu oni nama bili samo poslovni partneri već i prijatelji koji su nam mnogo pomogli prilikom operacije i boravka u Moskvi.Zavoleli su  našu Janu a i svi su imali decu  približno njenih godina.Slavlje se nastavilo u restoranu a  negde oko 6 popodne pojavio se  i Darko sa Janom. 

Svi su gledali kako ona pravi  korake oslonjena na brata jednom rukom a druga  ruka oslonjena na štaku. Po ovome vidim da je mala lukavica odavno počela da hoda i da  je tek kada je dobro napredovala to nam pokazala. Moje suze se napuniše  suzama a kad sam pogledala u svog dragog videh da se i on  jedva suzdržava da ne pusti koju. Ovo smo čekali  24 godine.Slavlje se nastavilo do duboko u noć...

(Drage moje volela bih da  znam da li vam se sviđa ovo moje pisanje, neki mali komentar..)