Sudbina ili pogrešna odluka

6 deo

Sedim  na terasi i ispijam kafu, moji momci još boluju od noćašnjeg lumpovanja, dok je Jana sa terapeutom u sali.Dana postavlja doručak a meni se ne mili današnji dan.Iako mi srce  puno sreće kuca, danas je dan koji me podseća na najtužniji dan u životu, dan kad sam izgubila svoj oslonac i stenu na koju sam se oslanjana od trenutka kad sam ugledala ovaj svet - mog oca.Ni osetila nisam  kad su suze krenule da idu niz moje obraze, topla ruka koja ih je obrisala me trgnula.

- Rekao sam ti da ću uvek biti tu  da ti obrišem suze - začuo se  glas  moje  druge polovine.Nisam ni osetila kad je došao vidim da je već do pola popio kafu.Gledao me je  i osmehivao se.

- Nisam  te osetila, kad si ustao? Kao  ti je glava?- upitah ga  polako se  smeštajući pored njega.Bio mi je potreban njegov zagrljaj i njegova blizina.Znao je to i polako me privuče u zagrljaj.Spusti  poljubac  na moju kosu a ja  zapredoh poput mačke.

- Kad treba da krenemo, šta ste se dogovorile? - upita me. 

- U jedanaest treba da smo na groblju - rekoh mu.Nije me puštao da idem sama nikada.Znao je koliko sam bila vezana za  oca.

- Dobro sad je pola deset idem se spremiti  i pozvatti Darka.A evo ga! - reče ustajući i pogledah ka sinu.Videlo se da je  loman, za razliku od nas troje on je ostao još posle nas i ispratio prijatelje, samo piti sa rusima nikad nije dobra kombinacija.Sad je plaćao ceh.Sreća pa je bila subota.

- Danooo, daj mi kafu molim te i aspirin - zajauka i sede.Nasmejah se.

- Nisi se valjda opet  takmičio sa Olegom, dušo znaš da  sa njima  u piću niko ne može da  izdrži.- rekoh ustajući.

Dana donese kafu i aspirin tužno gledajući u njega. 

- Opeet te sredio Oleg, Darko sine  pa kad ćeš se naučiti pameti.Leno  spakovala sam sve - reče mi. 

- Ideš li i ti sa nama? - upitah je.

 - Ne, ne mogu oprosti.Danas treba da  dođe Damirov brat do mene- pogledah je.Damir je njen pokojni muž.Zašto je njegov brat nakon toliko godina sad traži?

- Otkud to, nakon toliko godina  da se pojavi? - nisam izdržala da ne upitam.

- Ne znam, zvao je pre neki dan, nemam pojma odakle mu njegov broj.Tražio da se vidimo.Rekla sam  mu da dođe ovde.Nadam se da nemate ništa protiv.Ovde ima i obezbeđenje i sve,nekako nisam prstala da se negde  drugde vidim sa njim. - objasni mi.Ustala sami zagrlila je.

- Naravno da nemam ništa protiv, znaš da si nama ko rod rođeni.I hvala što si rekla.Darko i Jana ostaju ovde  a i reći ću obezbeđenju da paze.Kad dolazi? - nije  mi svejedno  jer je  to veoma surov čovek, imao je Miloš  problema sa njim ali sad bar znamo sa kim imamo posla.

- Biće ovde u 14.00 časova - reče.

- Odlično i mi se vraćamo tada. Idemo Miloše!- On usta i izađe do  obezbeđenja da im skrene pažnju.Ja pogledam u Darka.

- Sine, bićeš tu  i paziti Danu i Janu. Dušo  taj čovek nije nimalo naivan.Mim ćemo se vratiti  do tada.Ali opet  od  viška opreza glava ne boli - on mi klimnu glavom i nastavi da ispija kafu.

Znam da će  paziti a pogotovo sada posle mog upozorenja. Zamišljeno  pođoh  napolje. Miloš je  stajao pored auta i  ragovarao sa Banetom, šefom obezbeđenja. imali smo još vremena    i stignućemo da se vratimo.Tačno sam znala da moja sećanja  na prošlost nešto najavljuju.Nisam bila mirna.Ali znam da su moja deca  u sigurnim rukama.Primetila sam da  se Bane često vrzma oko moje Jane i da joj  je  stalno  na usluuzi iako to nije bilo u opisu njegovog posla.Uđem u kola i sačekam da i  Miloš sedne.On me pogleda.

- Dušo, ne bi bilo loše da  ostaneš ti  kući, idem ja sama? Biću mirnija  ako si ti tu- rekoh mu. Pogleda me.

- Baš sam to hteo da ti predložim ali nećeš ići sama. Ići  će  Milan sa tobom - klimnula sam glavom.

 Uskoro je  naš vozač ušao i  mi smo  pošli.Na groblju su već bili svi , majka me zapita gde su ostali  ja joj samo rekoh da su sprečeni i da Jana ima iznenađenje za njih. Nakon toga im pustim snimak i prošaputam:

- Ispunila sam obećanje koje sam ti dala, tata!Jana je prohodala!- stojim naslonjena na spomenik i gledam radost  na licima  sestara i  majke.Pričamo i razgovaramo, i vreme nam prolazi, uvek kad dođemo ocu vremena nam proleti već je jedan sat.Pogledam ih i kažem 

- Ja danas ne mogu sa vama  na ručak moram kući, imamo  nezvanog neprijatnog gosta i nisam mirna.Danin dever je  sinoć rekao da dolazi - sve se pogledaju, znaju  njenu  sudbinu i razumu me.

 - Za 15 dana pravimo  proslavu  sa svom familijom Janinog ozdravljenja.Sada moram da idem. - kažem i sagnem se i poljubim očevu sliku.

 - Čuvaj nas danas, tata. tiho prošaputam.Polako napuštam groblje i  odlazim kući....