Sumrak: Novi početak

Poglavlje 74.

Otvaram oči kada shvatam da se ne mogu pomjeriti. Bila sam u Jiminovom zagrljaju iz kojeg se nije moglo lako izaći. Odjednom, njegove ruke su popustile.
- Bilo je i vrijeme.- nasmijao se.
- I dalje mi se spava.- rekla sam.
- Ustaj.- povukao me je te sam ustala sa kreveta. Zagrlila sam ga.
- Zar sam ti toliko falio?- upitao me je na šta sam klimnula glavom. Čula sam njegov smijeh te sam se i sama nasmijala. Izvukli smo se jedno drugom iz zagrljaja te nakon svega napokon se poljubili. Bio je to strastven i dug poljubac. Poljubac koji je Jungkuk prekinuo. Zadihano smo gledali u njega. Nasmijao se.
- Izvinite.- rekao je nevino. Jimin ga je prostreljao pogledom na šta sam ga ćušnula laktom. Jungkuk se nasmijao.
- Trebali bi nazad ubrzo.- rekao je te izašao. Jimin je pogledao u mene i krenuo prema stolu. Iz kese je izvukao sendviče.
- Ako pojedeš oba, imam iznenadjenje za tebe.- rekao je. Uzela sam prvi sendvič.
- A šta ako ne?- upitala sam.
- Više od tvog iznenadjenja za mene.- nasmijao se. Završila sam prvi sendviči uzela drugi. Smijao se dok me je gledao kako jedem.
- Šta?- upitala sam ga punih usta.
- Jedva čekam da se udebljaš.- rekao je. Nasmijala sam se.
- Zbog hrane ili bebe?- upitala sam.
Uzeo je moju ruku i poljubio je.
- Sve mi je jasno.- rekla sam. Završila sam i sa drugim sendvičem.
- Sad moje iznenadjenje.- rekla sam. Okrenuo se i izvadio iz torbe koja je bila na stolici papirnu kesu. Iz papirne kese je izvukao plastičnu zdjelicu punu jagoda. Ispustila sam kikot kao malo dijete. Pružio mi je zdjelicu.
- Očišćene su.- rekao je i uzeo jednu. Približio ju je mojim usnama. Kiselkast ukus se miješao sa slatkim u isto vrijeme. Obožavala sam jagode. Isto tako ih je i Jimin obožavao. Zajedno smo za manje od minut pojeli sve jagode.
- Izvini nisam mogao odoliti.- rekao je i porumenio. Poljubila sam ga na blic.
- U redu je.- rekla sam. Vrata su se otvorila.
- Nadam se de ste se vas dvoje zaljubljenih najeli i napili i da sada možemo krenuti.- rekao je već isfrustrirano od čekanja. Jimin se nasmijao i klimnuo glavom. Pokupili smo sve što nam je trebalo i krenuli.
- Gladna sam.- rekla sam dok sam posmatrala kroz prozor kako se kuće pomjeraju dok prolazimo.
- Krv?- upitao me je. Klimnula sam glavom. Pogledao me je malo zabrinuto.
- Tvoja vampirska strana previše dominira ovih dana. Kada dodjemo kući moraš malo ući i u svijet vukodlaka.- rekao je i pružio mi vrećicu.
- Ne brini.- rekla sam. Nesigurno se nasmijao. Popila sam krv i dala mu praznu vreću. Ponovo sam svoj pogled vratila na svijet iza prozora. Razmišljala sam.
- Jimine, da li vampiri imaju svoje slabe tačke?- upitala sam ga.
- Kako misliš?-
- Pa npr. slaba tačka muškarca su...-
- Shvatio sam tvoju poentu.- prekinuo me je. Počeli smo se smijati.
- Imaju, ali kod svakog je različita.- rekao je.
- Koja je tvoja?- upitala sam ga.
- Mislim da se o tome ne priča.- naslonio je svoje čelo na moje.
- Dobro.- nasmijala sam se na pomisao da bez te informacije mogu nastaviti živjeti.