Sumrak: Novi početak

Poglavlje 75.

Ušli smo napokon u kuću. Bela mi je pritrčala i zagrlila me.
- O Bože.- rekla je.
- Mislila sam da vampiri ne vjeruju od Boga, ipak se kaže da oni bježe od krsta.- rekla sam.
- Ostala si ista znači sve je prošlo u redu.- prebacila je pogled na Jimina. Bio je ozbiljan i izgledao je po malo tužan. Uhvatila sam ga za ruku i povukla ga. Ispreplitali smo prste.
- Izvinite ja...-
- U redu je, znamo da to nisi bio ti već ona.- prekinula ga je Bela. Privukla sam se uz njega.
- Drago nam je da ste oboje dobro.- dodao je Karlajl. Svi su se tu pojavili.
- Karlajl, možeš li provjeriti da li je sve u redu sa bebom?- upitao je Jimin.
- Ja mislim da je sve u redu jer znam da je ti nikada ne bi povrijedio. Ali da, provjeriću. Dodjite.- rekao je Karlajl i krenuo prema ordinaciji. Krenuli smo za njim. Ušli smo unutra i postavio me je na ultra-zvuk. Na ekranu se činilo kao da je sve u redu.
- Sve je u redu.- rekao je Karlajl i pogasio sve. Obrisao mi je ulje sa stomaka i ustala sam. Karlajl je nestao te smo Jimin i ja ostali sami.
- Vidi, riješio sam problem oko Gril. Ne bi trebala da nam smeta više.- stavio je pramen moje kose iza uha.
Klimnula sam glavom.
- Idi se istuširaj. Nazvaću Liju da idete da se istrčite. Koliko znam mali psići vole trčati kroz šumu.- stavio je prste na moju bradu. Nasmijala sam se. Naslonila sam svoje usne na njegove. Izmakli smo se.
- Čekaj me ovdje.- rekla sam.
- Žao mi je ali...- pogledala sam ga tužno.
- Lisa ne mogu. Nisam bio sa ostatkom ekipe dugo. I oni bi željeli da se uvjere da sam dobro.- poljubio me je u čelo.
- Obećavam ti, ujutru ćeš se probuditi kraj mene.- nasmijala sam se.
- Dobro.- rekla sam.
- Nestani.- izmakao se da mogu ustati. Otišla sam polako u sobu. Bacila sam svu odjeću sa sebe i ušla pod tuš. Ovaj put je voda bila vrela. Nisam smjela rizikovati hladnom vodom zbog bebe.
Tuširala sam se duže nego obično. Izašla sam iz tuša i tako gola otišla do ormara. Obukla sam krop top crni duks i bordo trenerku koja je poderana na koljenima. Kada sam uhvatila za bravu izmakla sam se.
- Idemo.- Lija je uletila.
- Za malo da poljubim vrata zbog tebe.- nasmijale smo se. Povukla me je za ruku i izašle smo iz kuće. Stala sam. Lija je potrčala prema šumi i skočila. Preobrazila se i nastavila trčati u šumu. Potrčala sam i preobrazila se. Osjećaj je bio gotovo nepoznat. Nastavila sam pratiti Liju dok nismo došle do vukodlačkog gnijezda kako sam ja to voljela zvati. Vratile smo se u prvobitnu formu.
- Jimin mi je rekao da dugo nisi bila vukodlak.- izjavila je. Obukla sam se.
- Da. Skoro da sam zaboravila kako to izgleda.- rekla sam. Ušle smo u kuću.
- Nema nikoga?- upitala sam. Odmahnula je glavom.
- Vrijeme je da se koncentrišeš.- stavila je stolicu ispred mene te sam sjela. Na sto, ispred mene, stavila je svijeću.
- Lija?-