Sumrak: Novi početak

Poglavlje 83.

- U ponoć da ste u sobi, jasno?-
- Jimin, ne brini.- rekla sam i poljubila ga.
- Dobro.- rekao je. Zagrlio me je i otišai u auto. Ubrzo mi je nestao iz vidika.
- Sve ćeš mi prepričati.- obratila sam se Rejčel dok smo ulazile u kuću. Nasmijala se i klimnula glavom.
- Jeste li gladne?- upitala nas je Alis. Odmahnule smo glavom.
- Imate li maršmelo?- upitala sam.

...

Izašle smo u dvoriše, Rejčel sa Maršmeloom a ja sa drvima za potpalu u rukama. Namjestila sam drva i stavila ruku iznad njih. Vatra je izašla iz moje ruke i prebacila se na drvo. Stavile smo maršmelo na stapiće i postavile ih iznad vatre. Rejčel mi je prepričavala njen i Jungkukov poljubac. U jednom momentu osjećala sam umor te sam glavu naslonila na njeno krilo i upijala svaku njenu riječ. Oči su mi postajale teške.
- Lisa?-
- U redu sam. Mora da sam se istrošila, cijeli dan sam bila vukodlak.- ustala sam lagano. Osjećala sam i vrtoglavicu.
- Lisa ne izgledaš dobro.- nasmijala sam se.
- Daj Rejčel ne brini. Stvarno sam...-
Vidjela sam nešto crvenkasto kako je protrčalo kraj šume.
-...dobro.- završila sam rečenicu. Ustala sam lagano. Osjetila sam ponovo taj miris. Miris vampira.
- Rejčel, ulazi u kuću.- rekla sam i digla ruku. Vatra sa drva se vratila nazad u moju ruku.
- Ideš sa mnom.- povukla me je te smo ušle u kuću.
- Bela, Viktorija se izgleda vratila.- uletila sam u trpezariju.
- Jesi sigurna?-
- Mislim da sam vidjela njenu narandžastu kosu.- rekla sam. Ona i Edvard su se pogledali.
- Emet, Džasper idemo izviditi.- rekao je Edvard te se sa momcima uputio napolje. Bela je mene i Rejčel poslala u sobu.
- Ko je ta Viktorija?-
- To je vampirka koja se pokušava osvetiti Beli jer je Edvard ubio njenog momka.-
- Ha?-
- Njen momak je kidnapovao Belu i htio da je ubije, pa je Edvard ubio njega a Viktorija traži osvetu.- rekla sam u jednom dahu.
- Shvatila.- kada je to rekla nešto sitno je pogodilo prozor. Pogledale smo se. Udahnula sam duboko.
- Zar nisu mogli vrata koristiti kao i ostali vampiri u ovoj kući?- ustala sam, sklonila zavjesu i otvorila prozor. U sobu su ušli Jimin i Jungkuk.
- Mislili smo da ste napolju, a niste bile. Prozor je bio brža opcija.- rekao je Jimin i poljubio me. Prišao je mom uhu.
- Idemo na krov da ih ostavimo same.- klimnula sam glavom. Popeli smo se na krov kuće i sjedili. Jimin je ponio dekicu i pokrio me. Naslonila sam se na njega.
- Viktorija se izgleda vratila.- rekla sam. Uzdahnuo je.
- Opet traži probleme. Zar je Volturijevi nisu smaknuli?- upitao me je.
- Ne, niko nije mogao znati da sam hibrid te je ta ideja odbačena. Osim toga pobjegla im je.- rekla sam. Klimnuo je glavom.
- Jimin, šta ako...-
- Nemoj pomišljati na to. Neće ništa da uradi bebi.- rekao je uzrujano. Privukao me je bliže sebi i zagrlio.
- Mjenjaj temu.- rekao je.
- Šta bi volio da bude?- upitala sam ga. Mogla sam osjetiti kako se nasmijao.
- Dječak.- rekao je.
- A šta ako bude djevojčica?- upitala sam ga.
- Biće dječak. I ti ćeš mu dati ime.-
- Bilo koje?-
- Pa ako mi se ne svidi pregovaraćemo.- ćutala sam.
- Elajdža.- rekla sam.