Sumrak: Novi početak

Poglavlje 85.

Lisina perspektiva
Sjedili smo tako u tišini. Oči su mi se počele sklapati kad sam čula nečije korake iza nas. Okrenula sam se. Vidjela sam Jungkuka kako nam se približava. Bio je uzrujan.
- Idi dole Lisa, molim te.- rekao je i pokazao Jiminu pogledom da ustane.
Jimin je ustao i pomogao meni da ustanem.
- Šta se desilo?- upitala sam ga. Zatvorio je oči i spustio glavu.
- Nisi valjda...- krenula sam na njega ali me je Jiminova ruka zaustavila.
- Nisam, ali malo je falilo. Moram razgovarati sa Jiminom. Idi dole i reci joj da je sve u redu. Molim te.- smirila sam se. Klimnula sam glavom i krenula da sidjem. Jimin je krenuo sa mnom i pomogao mi.
- Mogu sama.-
- Nemoj. Ovako mi je sigurnije.- rekao je. Spustila sam se u kuću a on je otišak sa Jungkukom. Ušla sam u sobu. Rejčel je stajala kod prozora i gledala prema šumi.
- Jesi u redu?- pitala sam je. Klimnula je glavom.
- Da li je Jungkuk u redu? Shvatila sam šta se desilo.- rekla je. Zašto se ni malo ne boji? Zašto su joj otkucaji srca normalni.
- U redu je, a da li si ti u redu za to se ne brineš? Čovječe mogao te je ubiti.- rekla sam. Nasmijala se. Šta nije u redu sa njom?
- Želim da me ugrize, da postanem vampir kao on. Onda ćemo biti slobodni.- rekla je.
- Rejčel ne smiješ mu to uraditi. Jungkuk ne bi sebi to oprostio. On želi da proživiš svoj život najbolje što možeš. I to kao čovjek. Cijeni to, ružno je biti čudovište.- rekla sam. Uozbiljila se.
- Dobro.- rekla je.

Jiminova perspektiva
- Reci.- rekao sam. Sišli smo sa krova i šetali dvorištem.
- Malo je falilo Jimin.- rekao je. Prošao je rukom kroz kosu.
- Kako se desilo?-
- Zagrlila me je. Našao sam se kraj njene arterije. Već sam bio otvorio usta i očnjaci su se pokazali. Gurnuo sam je i izašao.- uzdahnuo je. Stavio sam ruku na njegovo rame. Stali smo.
- Nisi to uradio, što znači da se možeš obuzdati.- rekao sam. Nisam znao šta drugo da mu kažem.
- Najveći problem je što imam osjećaj da ona to želi.- rekao je. Klimnuo sam glavom.
- Znam, ali moraš joj objasniti koliko je loše to. Mislim da...-
- Mislim da ovo neće ići. Možda je najbolje da nismo zajedno i da ona nadje nekoga svoje vrste.- prekinuo me je.
- Tako ćete oboje biti povrijedjeni. Jungkuk ja sam kroz to prošao i znam kako ti je. Znam da je teško ali neće biti kasnije.- rekao sam.
- Lako je tebi reći. Lisa je vampir. Čovječe vi i bebu čekate.- nasmijao se na riječ beba.
- Jungkuk?-
- Danas sam pomislio kako želim da osnujem porodicu sa njom.- rekao je. Izvio sam usne u blagi osmijeh.
- Znaš da je to...takodje zabranjeno. Dijete koje je nastalo od čovjeka i vampira...-
- Znam. Volturijevi bi intervenisali.- uzdahnuo je i uozbiljio se.
- Jimin, Jungkuk.- Edvard nam je prišao.
- Šta se desilo?- upitao sam Edvarda.
- Viktorija se mota tu negdje. Sreli smo vukodlake kažu da su je pratili do naše kuće i da nisu smjeli dalje zbog teritorije. Treba nam pomoć.- u tom momentu Džasper, Emet i Karlajl su nam prišli. Jungkuk me je pogledao.
Klimnuo sam glavom.
- Jesu sve djevojke u kući?- upitao sam. Karlajl je klimnuo glavom.
- Rekao sam Beli da pripazi na Lisu i Rejčel i da im ništa ne kaže.- klimnuo sam glavom.
- Idemo.- rekao je Jungkuk.