Sumrak: Novi početak

Poglavlje 89.

Viktorijina perspektiva
- Ti i ja bi bile super par. Zar ne misliš?- upitala sam je gledajući tu njenu krvavo crvenu kosu. I dalje je ležala u krevetu, slomljena.
- Želim da se vratim, želim njega da vratim. Želim da joj se osvetim.- rekla je. Nasmijala sam se.
- Idemo nazad u Forks. Pomoću ti. Ali moraš izaći iz ove proklete prljave motelske sobe.- ustala je lagano i uzela torbu.
- Dobro. Idemo.- ovo nije bilo teško. Napustile smo motel i sjele u auto. Čeka nas duga vožnja.

Lisina perspektiva
- Šta radiš sutra oko 8?- upitao me je Jimin.
- Ležim, vjerivatno. Što?- upitala sam ga.
- Prijatelji su nas zvali na svečani prijem, pa sam razmišljao ako si slobodna sutra da mi budeš pratilja?- nasmijao se. I ja sam.
- Za tebe sam uvijek slobodna.- rekla sam. Poljubio me je.
- Imaš haljinu?- upitao me je.
- Imam.- rekla sam. Slagala sam. Moj ormar nikada nije sadržao haljinu. Zato postoje Alis i Rozali.
- Sigurno?- klimnula sam glavom.
- Ne brini.- nasmijao se.
- Hoću li ti faliti na par sati?- upitao me je.
- Itekako.- objesila sam se rukama oko njegovog vrata kao koala. Nasmijao se.
- Žao mi je ali moram ići. Idem pomoći tom prijatelju. I da, Jungkuk će ići sa Rejčel a Jungi sa Lijom.- rekao je.
- Dobr...ček Lijom? Šta?!- upitala sam ga.
- Da, Jungi je pitao Liju da idu zajedno. Izlaze već mjesec dana.-
- Gdje je taj prijem?-
- Van Forksa.-
- Neće biti vampira?- upitala sam.
- Ne, sve će biti ljudi. Ne bi Jungkuk drugačije vodio Rejčel a ni Jungi Liju.- rekao je. Klimnula sam glavom. Pomogao mi je da ustanem sa poda.
- Moram ići, čuvaj se. Ako nešto trebaš zovi.- poljubio me je i odmakao se.
- Okej.- rekla sam. Izašao je. Okrenula sam se prema prozoru i shvatila da se naoblačava. Oblaci su bili crni i u daljini je sijevalo. Samo da ne dodje do nas. Potrčala sam niz stepenice.
- Jimin!- viknula sam zadihano na vratima. Podigao je glavu i otvorio prozor od auta.
- Volim te!- viknula sam. Lice mu se ozarilo. Izašao je iz auta i prišao mi. Zagrlio me je te me poljubio. Poljubac je bio kratak ali za pamćenje.
- I ja tebe.- rekao je. Pustio me je iz svog zagrljaja i otišao. Ušla sam u kuću. Jungkuk je Rejčel davno otpratio kući, Bela, Edvard i Renesme su bili kod Čarlija. Džasper i Emet su otišli igrati bejzbola s tim da se oluja sprema. Karlajl je bio u bolnici, Esme je bila u šopingu. Što znači da sam u kući sama sa Alis i Rozali.
- Hej, trebam pomoć.- izvirila sam glavom u dnevni boravak. Obje su podigle glave sa svojih knjiga.
- Kaži.- rekla je Rozali.
- Jimin me je zvao sutra da idem sa njim na svečani prijem. Nemam haljinu.- rekla sam. Obje su skočile i uhvatile me za ruku. Odvele su me u sobu i isprobala sam sve njihove haljine. Ni jedna mi nije odgovarala. Imale su sve kratke haljine a meni je trebala duga.
- Idemo u šoping.- Alis je već ugrabila ključeve od auta. Nisam se stigla ni usprotiviti njenoj odluci. Već me je strapala u auto.