Sumrak: Novi početak

Poglavlje 90.

- Mislim da je ovo ta.- rekla sam ogledajući se u ogledalu. Rozali i Alis su me ponosno posmatrale.
- Hajde da je kupimo i idemo kući.- rekla je. Ušla sam u kabinu i skinula haljinu. Obukla sam se i izašla. Alis me je otpratila do auta dok je Rozali plaćala haljinu.

...

Ušle smo u kuću. Napolju je još više smračilo i kiša je sipala. Po malo me je ovo vrijeme plašilo.
- Led će.- rekla je Alis. Sjela sam u dnevni boravak i pokrila se dekicom. Sjevnulo je i pokrila sam se dekom po glavi. Bojala sam se grmljavine.
- Nije valjda...- jak grom ju je prekinuo.
-...da se bojiš?- nastavila je Rozali. Klimnula sam glavom. Nestalo je struje.
- Divota.- rekla je Alis. Donijele su svijeće ali nisu mogle naći šibice.
- Ja ću.- mahnula sam rukom i svijeće su se upalile. Sjevanje se pojačalo, polako i približavalo. Nisam se izvlačila ispod deke. Čula sam neke glasove ali nisam reagovala. Deka mi je bila preko očiju i ruke na ušima.
Neko mi je stavio ruku na rame. Svukla sam deku sa očiju.
- Jimin? Šta radiš ovdje?- brzo sam mu se uvukla u zagrljaj. Bio je mokar i kosa mu je padala preko očiju. Ali nije me bilo briga. Bio je tu. U mom zagrljaju.
- Neko mi je jednom prilikom pomenuo da se bojiš grmljavine pa sam odmah došao.-
- Ti si lud. Išao si pješke po ovom nevremenu?- upitala sam ga. Nasmijao se nevino.
- Bože, znaš li koliko te volim Jimine?- zagrmilo je ali nisam se trznula. Kada sam bila u njegovim rukama nisam se bojala ničega. Gledao me je duboko u oči. Kap vode je skliznula sa njegove kose preko njegovog obraza. Naslonio je svoje čelo na moje. Stajali smo tako neko vrijeme samo dišući. Odjednom se nasmijao.
- Ovo sam čitav život tražio. Tebe sam tražio.- rekao je. Naslonio je svoje usne na moje i energično me poljubio. Kada smo se odvojili nasmijala sam se.
- Idi se presvuci.- rekla sam.
- Nemam odjeće.- rekao je. Uzela sam ga za ruku i preskočila trosjed. Otišli smo u Edvardovu i Belinu sobu. Uzela sam neku odjeću iz Edvardovog ormara i dala mu. Sačekala sam ga ispred kupatila da se obuče.
- Taman mi je.- rekao je kada je izašao iz kupatila. Odjeća mu je bila velika.
- Jeste.- nasmijala sam se. Zagrmilo je i poskočila sam. Prišao mi je i zagrlio me. Stavila sam svoje lice duboko na njegova prsa.
- Vidjela si da će nevrijeme, zašto mi nisi rekla da ostanem?- upitao me je.
- Zato što ne želim da ti kvarim planove.- rekla sam. Provukao je svoju ruku kroz moju kosu. Odvojila sam se od njega i povukla ga za ruku. Sišli smo u dnevni boravak i sjeli na trosjed. Uzela sam deku i pokrila ga.
- Pokisao si.- dodala sam. Kratko sam prošla rukom kroz njegovu vlažnu kosu. Nasmijao se. Otvorio je ruke širom i uvukao me u svoj zagrljaj ispod deke. Izgubili smo se u jednom momentu. Iz tog momenta trgnuo nas je ljubičasti bljesak i jak zvuk groma.