Sudbina ili pogrešna odluka

7.deo

Polako  prilazim kući, vidim da je obezbeđenje  uvećano..Nervira me to, Danin  dever je jedan od najgorih tajkuna, posle smrti njenog muža imala je  velikih problema sa njim, jedva se isčupala iz te  porodice , pokušali smo sve ali  dete nismo mogli da izvučemo, ostalo je sa stricem.Jebi ga zakon je bio na  njegovoj strani, ma vraga, nazovi  zakon.Imao je  veliku zaleđinu u to vreme, moj Miloš nije mogao da se oda  pred njima.Tog trenutka smo bili nemoćni, jedino što smo uspeli je da  mali nema  kontakt sa njegovim poslovima, to je bio uslov i mali je svo vreme živeo i rastao  daleko od njega ali i od Dane.

Svo vreme sam  budno pratila da  slučajno ne pogazi dogovor tako da mi sada nije jasno  šta hoće.Dana mi je  pričala da je imala muke sa njim, otvoreno joj se nabacivao iako mu je brat bio živ, ništa  ga nije  zaustavljalo, bila je sigurna da je  imao nešto sa smrću njenog muža a svog brata.Znala sam da jeste, da bi je dobio i prisilio da bude sa njim  sredio je da  joj ubiju muža.Miloš i ja smo to znali ali nismo imali snage da joj to kažemo previše je volela  Damira.U tim mislima sam stigla kući. Imali smo još oko  sat vremena na raspolaganju do njegovog dolaska, videla sam da je nervozna.

Miloš mi priđe i reče da su Jana i Darko sklonjeni na sigurno i da bi bilo dobro da i ja odem kod njih, odbila sam. Da ostavim njih dvoje  sa njim, nema šanse.Ono što  niko nije znao je da smo nas dvoje  veoma važni za ovu zemlju, da živimo  mirnim i poštenim životom ali isto tako posedjemo i veoma  jaku obaveštajnu  agenciju i dosta  informacija  saznamo pre svih  drugih, bliski smo sa vrhom zemlje.Miloš je svojevremeno bio  u DB ali se nakon što je mene upoznao povukao iz aktivne  službe i ne znajući da sam i ja  pripadala sličnoj agenciji...da, posledica mog velikog razočarenja u prvu ljubav odvukla me na put destrukcije, ali i na put prave ljubavi.

U tom našem prepucavanju zazvoni mi telefon, pogledam i vidim da su to  ljudi iz obezbeđenja Daninog sina Milana, javim se i saznam da je Momir došao i poveo ga sa sobom.Rekla sam to Dani i Milošu...Upitala sam obezbeđenje gde su sada i oni mi rekoše da su blizu naše kuće.Pogledala sam u muža i on je već izdavao dodatna naređenja.Uskoro ugledasmo kolonu od tri džipa.Polako uđoše u  dvoriište. Nas troje smo  stajali na  ulazu.Iz  džipova izađoše  obezbeđenje i Danin sin kao i Momir.Mladić je  staja izgubljeno gledajući  u majku.

- Dobar dan, Miloše!- javi se Momir. 

- Videćemo da li  je dobar, Momire.Koji vetar tebe nanese ovamo?- upita.

- Došao sam po ono što je moje- odgovori drsko gledajući u Danu.

 Ona nije pogled skidala sa sina.Nije ga videla  15 godina, izrastao je u velikog i stamenog momka od 25 uskoro je trebao da diplomira na  elektrotehničkom fakultetu.

- Koliko znam ovde nema ništa tvoje, veoma si hrabar kad si  došao ovde- reče mu Miloš. 

Ja sam  glavom dala znak Milanu da dođe kod majke, što je on i uradio.Bilo je lepo videti ih posle  toliko godina zagrljene, svo ovo vreme samo su se povremeno čuli.Pogledala sam u idiota.

- Koji si ti  moron, dolaziš ovde da  zahtevaš, misleći da će ti proći to  što u svojim rukama imaš Damira - rekoh mu.

Dana me pogleda, jer samo smo nas troje znali da Damir nije mrtav i da ga Momir sve ove godine  drži negde, ma koliko se trudili nismo mogli da otkrijemo gde.Nešto se očigledno desilo čim je  ovaj  bolesnik došao.

- Znali ste! E pa lepo, Damir je potpisao papire za razvod , tako da sad samo Dana treba da ih potpiše i sve će  biti  rešeno - cereći se  reče.Dana se trznu.

-Iako je on potpisao, ko ti garantuje da ću ih ja potpisati?-  cinično se nasmeja.

- Ako ne potpišeš tvoj  sin i njegov otac će  biti  ubijeni na tvoje oči. Uostalom tvoj sin je i sad na  nišanu snajpera, zato lepo potpiši i pokupi svoje stvari, ideš sa mnom, tvoj sin i Damir  su slobodni onog trenutka kad  se udaš za mene - nastavio je sa  svojim ucenama. 

Gledala sam ga, pitajući se  koliko daleko  može da ide  ludilo kod pojedinih  ljudi.Miloš me pogleda, znam da je  vreme  da ja nastupim, ovo što ova budala nije znala je da je Damir još sinoć oslobođen iz zatvoreništva i da je u našoj  kući, isto tako nije znao  da je snajper  pre  petnaest minuta neutralisan i  da je sva okolina  osigurana, kao i da  sve njegove pretnje i postupci su snimljeni i da se  u unutrašnjoosti  kuće nalaze  organi reda koji na moj znak će ga uhapsiti.

 - Koji si ti moron? Zar si stvarno mislio da  možeš da nas pobediš? Jedini razhlog što odavno nisi uništen je bio taj, što nismo znali Damirovu lokaciju, prokleto dobro si ga krio ali tvoje nestrpljenje  je dovelo do  njegovog oslobođenja i dok su tvoje uhode sinoć pratile nas i naš provod, naši ljudi su ga oslobodili.Momire,zaboravio si ko sam ja i ko mi je bio otac. Nisi imao  nikakvih šansi protiv nas, tvoja sudbina je bila zapečaćena još pre 15 godina.Danas  smo samo čekali da  dovedeš Milana kod njegovih roditelja i da  završimo sa tobom. I da džabe  daješ znak, tvoj snajperista je neutralisan a tvoji prijatelji  ti nisu rekli da  metak ne bije moju porodicu i one koji su u našoj blizini - gledala sam kako  mu se u očima smenjuju neverica i bes, ludački bes.

Posegao je za pištoljem i počeo da  puca ali njegovi meci nisu pogađali mete, nemojte misliti da smo neranjivi, to ne, jednostavno kompletna municija  u njegovoj kući je zamenjena  ćorcima, ali on to nije znao. Dugo mi je trebalo da otkrijem ko ga snabdeva i da ga ubedim na saradnju sa nama, mada kad razmislim i nije trebalo mnogo da ga nagovaramo, sa ovim ludakom  niko nije želeo  da sarađuje na duge staze.

 Gledao je uznevereno kako  nas meci ne pogađaju u tom trenutku izašli su inspektori i tužilac i  uhapsili ga, ali  tu su  bili i sa  klinike "Laza Lazarević" jer očigledno je da je on bio psihički bolesnik, u ovom stadijumu njemu ni lečenje nije moglo pomoći.Donekle mi je bilo žao njega, zbog ljubavi je izabrao da ode u krajnost.Voleo je pogrešnu, ona njega nije i tu je kraj.Polako sam  ušla u kuću, tek sada kad je sve prošlo počela sam da osećam posledice napetosti i adrenalina u dnevnom boravku sam videla srećnu porodicu, Damir je bio dobro, ostario je ali ne mnogo i dalje je bio  snažan i zgodan ali na licu mu se videlo da je prošao pakao.Milan je stajao  i gledao u roditelje još mu nije bilo jasno šta se desilo, imaće o čemu da  razgovaraju.Pogledala sam u  svog voljenog i produžila ka našoj sobi sad mi je trebao  tuš i on, znao je to i uskoro mi se pridružio pod tušem.

- Ljubavi, bila si  dobra, obožavam te - reče i  poče da me  masira uskoro je naše maženje preraslo u buru strasti.

Uzimao me je grubo i snažno, baš onako kako mi je trebalo.Poslednjih godina  smo bili neaktivni u ovom delu  našeg života, posvetili smo se  deci i poslu ali smo  aktivno pratili dešavanja i uskakali kad zatreba, sad su na redu mlađe snage. Darko je ispoljavao  pretenzije ka tome ali sam bila protiv.Vreme u kome smo nas dvoje bili mladi i sazrevali je uticalo na naše odluke ali moj sin ne mora da se tim bavi.

Uskoro su mi misli otišle i posvetila sam se ovom divnom muškarcu koji me je  urnisao i u jednom trenutku nas odveo u raj, sreća da smo bili u kupatilu i da nas niko nije čuo,  polako smo dolazili sebi. Drhtavih nogu sam iziašla  i  u bade mantilu se opružila na krevet, sada mi je bio potreban san.Bio je ovo dug i naporan dan.Uspela sam samo da ga pitam da li su Jana i Darko  dobro.Dobila sam odgovor da su njih dvoje kod moje majke na ručku i da su sigurni.Polako sam utonula u san u zagrljaju  voljenog bića, zahvaljujući Bogu  što ga doveo na moj put.