Strahovi i bojažljivi koraci

Pismo za oproštaj

Zbogom, srećno i hvala. Sat otkucava i vreme je da kreneš. Poslednje poglavlje naše priče je napisano. Zatvaram knjigu i odlažem je u sećanje. Nek si mi srećan. Oprosti za bes, za koju uvredu, za nerazumevanje. Oprosti, bila sam slaba. Nikada te ne bih mogla mrzeti. Oduvek si bio i ostaćeš predivna osoba. Zaboravila sam na tvoju kulturu, dobrotu, pamet, plemenitost, poštenje jer nisam drugačije umela primiti poraz. Sada sam spokojna. Sada te razumem i potpuno prihvatam. Pustio si me i u redu je. Imaš svoje razloge koje ja nemam prava da osuđujem. Više ne pitam koji su. Više ne tražim odgovore. Nemam ti šta oprostiti, jer znam da nisi imao nameru da me povrediš. Ti ne nosiš zlo u sebi. Ja znam da si samo izgubljen i još uvek se trudiš pronaći sebe. Iskreno ti želim da pronađes svoju svrhu i putuješ ka svom cilju. Hvala ti što si me štitio od sebe. Hvala ti što si me pustio i ukazao na to da nisi pravi za mene. Hvala ti što sam imala tu sreću da te upoznam i provedem sa tobom najlepše trenutke. Hvala ti što si mi pokazao ko sam i kakvu ljubav zaslužujem. Hvala ti što sam posle tebe postala druga osoba. Nasmejanija, srećnija, zahvalnija. Ona koja veruje i koja voli život. Ne želim ti više deliti savete. Ne moraš otkloniti strahove, ako ne želiš. U redu je plašiti se. U redu je ako se nećeš nikada promeniti. Ti si i dalje poseban. Ti i dalje vrediš. I ti strahovi i predrasude ti lepo stoje. Nemoj se osećati krivcem. Nemoj se kajati nikada što si me izgubio. Slušao si sebe i na to imaš potpuno pravo. Samo te molim, da nikada ne zaboraviš koliko sam te volela. Oprosti na ponekim mojim okrutnim rečima i ne mrzi me, molim te.