Sumrak: Novi početak

Poglavlje 92.

Jungkuk, Jimin i Rejčel su iskočili iz auta. Svi su imali ruksake. Jungkuk je držao duks iznad Rejčel da ne pokisne. Smijali su se.
- Odmah presvlačenje.- rekla sam kada su ušli. Kada su se presvukli Jungkuk i Rejčel su otišli u moju sobu. Jimin i ja smo ostali u kuhinji. Dok je Jimin spremao hranu ja sam sjedila za šankom. Držala sam ruke na ušima.
- Brzo ću.- rekao je. Nakon 5 minuta na stolu je stajalo isprženo bijelo pileće meso. Napravio je i sos od paradajza. Posmatrao me je dok sam jela.
- Neugodno mi je.- rekla sam.
- Zašto?- nasmijao se.
- Zato što gledaš u mene dok jedem, i onda pomislim da si čovjek i želim da te ponudim jer mi je žao što me moraš gledati dok jedem.- rekla sam u jednon dahu. Ponovo se nasmijao.
- Jedi i ćuti.-
- Dobro.- i sama sam se nasmijala. Dovršila sam jelo i kao po običaju otimala sam se sa Jiminom ko će prati sudje.
- Nije fer.- rekla sam. Sjedila sam za šankom i posmatrala ga kako pere sudje.
- Ja bi trebala sama za sobom sklanjati.-
- Sada ne. Trudna si trebaš mirovati.- obrisao je ruke.
- A daj.- rekla sam. Poljubio me je.
- Idemo istjerati ono dvoje iz sobe trebaš spavati.- rekao je. Popeli smo se uz stepenice i pokucali na vrata moje sobe. Niko se nije oglašavao.
- Jungkuk?- dozvao ga je Jimin. Ništa.
Jimin je lagano stavio ruku na bravu i otvorio vrata. Jungkuk je držao podignut prst na usnama. Rejčel mu je spavala na prsima. Stavila sam ruku na Jiminovu i lagano zatvorila vrata.
- U Belinoj sobi ima krevet.- rekla sam.
- Šta će njima krevet?- upitao je. Pogledala sam ga i nasmijala se.
- A da.- ušli smo u sobu. Legla sam na krevet i pokrila se.
- Osjećam umor iz nepoznatog razloga. Još je rano.- rekla sam. Legao je do mene i uvkla sam se u njegiv zagrljaj.
- Beba Lisa.- rekao je. Stavila sam ruku na stomak.
- Postaje veći.- poljubio me je u tjeme.
- I treba.- rekao je.
- Kažu da djevojčice brzo rastu.- šalila sam se sa njim. Znala sam da mu je trenutno najveća želja da beba bude dječak.
- Ja kažem da trebaš spavati.- nasmijali smo se.
- Dobro.- rekla sam. Zatvorila sam oči.

...

Protežem se. Otvaram oči. Okrenuta sam prema prozoru. Kiša je stala ali je i dalje bilo oblačno, mada nije bilo mračno. Pogledala sam na sat koji je bio na suprotnoj strani.
- 2 sata? Nemoguće.- ustala sam sa kreveta.
- Prespavala sam pola dana.- izašla sam iz sobe. Zašto sam pričala sama sa sobom.
- Ustala je upravo.- rekla je Alis. Bila je iza šanka i pričala na telefon.
- Dobro.- rekla je i prekinula poziv.
- Jimin je zvao. Čovječe kako možeš spavati toliko dugo. Skoro si dan prespavala.- rekla je. Slegnula sam ramena.
- Doručak ti je na stolu.- rekla je. Sjela sam za stol. Gledala sam u svježe ispečena jaja i slaninu.