Grešnici- treća knjiga serijala Plamen

4. MAJA

Diši Majo, samo diši i ako boga znaš bježi iz okova u koja ćeš zapasti.

Topim se od miline, od njegovih usana, od njegovog dodira, njegovih snažnih ruku obavijenih oko mene i opojnog mirisa pomješanim sa mirisom cigareta. Njegov jezik miluje moj, a ja odgovaram dao da sutra ne postoji. Prepustila sam mu i zaboravila da večeras treba da budem prisebna i dobra.

Neke stvari u životu ne možemo da izbjegnemo, jednostavno se moraju desiti,a te stvari su krojene rukom sudbine od koje nema bježanja. Ta sudbina je upravo ovo ovdjenšto se dešava, a ja ne bi bila ja kad bi se pomirila s njom.

Odmaknem usne s njegovih i pokušam da udahnem kako treba, ali ne mogu, prebrzo dišem, ključam u sebi, ali trudim se a pokazati to više nego li jesam.

"Nisam ja ničija zamjena,Nemanja. Ako ti se ljubakalo mogao si to da napraviš s nekom drugom, ja sam zauzeta. Juče, večeras i ubuduće, za tebe sam to stalno" oči mu gore dok me prži pogledom i ne popušta. Lažem na kilometre, odvajam se od njega i krenem nazad u klub.

"Vidjet ćemo da li si zauzeta, prgavice. Ja sam taj koji te vodi kući večeras, a taj koga nazivam svojim može slobodno da ide jer te ne zaslužuje. Nije smjeo da te takvu pusti samu ni na sekund a kamo li na ovoliko. Budi dobra curica i otpravi ga. Čekam te" kreten. Žurnim korakom nastavim dalje, što dalje od njega. Puknut ću i neću moći stati, a želim da ono što je rekao bude istina.

Smeta mi sva ova gužva, sopstvena koža mi je tijesna, ukus duvana i nekog pića je ostao na mojim usnama, ne mogu da ga se riješim a da bi zlo bilo veće ja to i neću. Proklet nek' je, svidjelo mi se... Jako mi se svidjeo ukus njegovih usana i način na koji je uzeo moje. Nije pitao, nije tražio, nije molio, jednostavno uzeo kao da je njegovo i zapečatio me, ne samo za večeras, ovo ostavlja trag na duge staze. Goreo je vazduh među nama, tijela su se isto tako osjećala, a to mi je uzelo svu moć rasuđivanja. Poklekla sam samo na sekund, a on je znao kako da to iskoristi.

Zato sad stojim u osamljenom kutku, razgledam po masi ljudi ispred sebe i gledam u čašu žestice s kojom spiram ostatke poljubca sa usana. Što se ja više trudim čini mi se da je peckanje na usnama sve upornije. Koliko sam ga u momentu poželjela,toliko se sad kajem. Ne treba meni neko kao on, ne treba ni njemu neko kao ja, a katastrofa na pomolu bi mogla da bude kao direktan sudar sa velikim posledicama.

Nagnem se na zid i izdahnem, čak sam i onog kretena s kojim sam se viđala ostavila sa čoporom žena i nadam se da su ga rastrgale. Svakog koji ne cijeni ženu dovoljno i sa ljubavlju, treba mučiti. Svaka od nas zaslužuje ljubav i poštovanje, a danas sami kreteni i vucibatone koji se okrenu za svačim što nosi suknju. Ajd što se okrene, al' što spušta gaće i gura ga u svaku raspoloživu rupu, vala ja ne mogu tolerisati. Hoću da volim, hoću da sam voljena, hoću da nekom budem i dan i noć, da neko isto to bude meni, a ne da sam uvijek poslednja i nevažna. Uvijek na dohvat ruke i raspoloživa. Ja zaslužujem više i trebam više. Nemanja je moja slabost, kojoj se ne mogu oduprijeti samo tako.

Izbjegavam društvo, kružim među nepoznatim ljudima i znam da bježim od svih, ali nemam kud. Ako Anđela ode malo ranije, a otići će, ja moram da ostanem. Ne bi mogla da joj sad odustanem od obaveza. Između ostalog, ne bi ni ona meni napravila to. Neka uživa, znam koliko joj znači vrijeme s Ognjenom. Nadam se da imam dovoljno snage da se vratim do glavnog šanka i suočim se dostojanstveno s njim i zanemarim mali ispad od maloprije.

Za šankom nađem Anđelu i Ognjena, ostali su se negdje razbježali. Ne znam osjećam li olakšanje, ali mi se ne sviđa pomisao da je Nemanja otišao da traži neku za zabavu.

"Nikola,dupla vodka" Ognjen zvizne a ja se nasmijem gledajući u dvije djevojke kako se svim silama trude pridobiti malo Nikolinog vremena i pažnje.