Sumrak: Novi početak

Poglavlje 102.

Završili smo sa jelom. Dok je Čarli plaćao ja sam sjedila u njegovom policijskom autu. Jimin je ponovo počeo da me zove. Isključila sam tonove. Došla mi je poruka.

Jimin: Lisa brinem se. Moram znati da si dobro. Javi se, molim te.

Ukucala sam Belin broj.
- Hej.- rekla je Bela.
- Reci Jiminu da sam u redu, da ne brine i da se ne mogu javiti.-
- Dobro.- rekla je te sam prekinula poziv. Čarli je ušao u auto. Uzeo je kesu sa zadnjeg sjedišta i stavio mi u krilo.
- Posudio sam par filmova, pregledaj i izaberi jedan da gledamo.- rekao je dok se penjao na cestu autom.
Bilo je mnogo filmova. Izabrala sam Ljudi u crnom. Volim Will Smitha.
Nije nam trebalo dugo do kuće. Dok sam ja priključivala DVD sa televizorom i namještala film iz kuhinje je dolazio miris izgorjelih kokica propraćen psovkama.
- Trebaš pomoć?- upitala sam ga dok sam priključivala poslednji kabal u televizor.
- Ne, snašao sam se.- rekao je i ušao u dnevni boravak. Izvalili smo se na trosjed. Upalila sam film a Čarli je stavio kokice izmedju nas. Uzeo je deku i pokrio me preko nogu i stomaka. Nasmijala sam se neprimjetno. Čarli je možda izgledao kao da se nikad ne brine ali vjerujte on je veoma brižna osoba.

Jungkukova perspektiva
Sjedili smo zajedno na najvišem vrhu planine u Forksu. Bila mi je u krilu a njena glava ispod mog vrata ležala spokojno. Mirno sam se koncentrisao na njeno disanje kako bi se odvratio od njene krvi. Zvučala je kao da spava ali sam znao da je bila prisutna tu, duhom i bićem. Osjetio sam neki čudan miris. Sranje.
- Rejč?- dozvao sam je tiho i blago pomjerio njeno rame. Podigla je glavu.
- Hm?- upitala je malo pospano. Izgleda da je krenula upadati u san.
- Osjetim nešto. Dugo smo bili ovdje, moramo ići.- rekao sam dok smo ustajali. Zjevnula je.
- Popni mi se na ledja.- rekao sam što je i uradila. Počeo sam brzo trčati dok nismo sišli iz planine do šume. Pred kraj šume sam stao.
- Stigli smo.- rekao sam. Njene ruke oko mog vrata nisu popuštale.
- Rejč?- dozvao sam je. Nije reagovala. Zaspala je. Nasmijao sam se i laganim hodom izašao iz šume. Izgleda da je danas noć kada ću upoznati njene roditelje. Stao sam ispred vrata njene kuće i pozvonio. Bilo je 10 sati. Vrata mi je otvorila plavokosa žena. Imala je iste plave oči kao i Rejčel.
- Dobro veče. Izvinite na smetnji ali vratio sam Rejčel kući. Izašli smo na plažu pa je zaspala a bilo mi je žao da je budim.- rekao sam tihim tonom. Njena majka se nasmijala i klimnula glavom. Pomjerila se da mogu ući i odvela me do Rejčeline sobe.
- Ti mora da si Jungkuk? Pričala nam je o tebi.- rekla je njena majka.
- Jesam gospodjo Rin. Pričala je i meni Rejčel o vama.- rekao sam.
- Molim te, zovi me Stela, osjećam se starije kada mi kažeš gospodjo.- rekla je dok sam lagano Rejčel spuštao na krevet.
- Drago mi je da smo se upoznali.- pružio sam ruku nakon što sam pokrio Rejčel.
- I meni dušo.- uzvratila je.
Kada sam izašao iz kuće primjetio sam kako je nešto narandžasto protrčalo cestom. Nadam se da samo tripujem.