Poglavlje 103.

607 38 3
                                    

Film se završio. Završio se uz Čarlijevo hrkanje. Taj ne može zaspati samo kad gleda utakmicu. Nije pio pivo što je bilo šokantno. Uzela sam dekicu sa sebe i pokrila ga. Ustala sam i lagano otišla u gostinjsku sobu. Legla sam na hladnu posteljinu što mi je prijalo. Zatvorila sam oči. Nisam mogla zaspati. Sve vrijeme sam razmišljala o Jiminu. Okretala sam se, pokrivala, otkrivala. Kada sam shvatila da nema ništa od mog spavanja ustala sam i otvorila prozor.
- Šta li radiš?-

Jiminova perspektiva
- Jimin, jesi siguran?- upitala me je Bela dok je išla sa mnom.
- Inzistiram. Čekaću je u njenoj sobi dok se ne vrati. Neću izaći.-
- Šta ako se ne vrati mjesec dana?- upitala me je. Sjeo sam na njen krevet. Mirisao je na nju. Jao Lisa.
- Neću onda mjesec dana izaći.-
- A krv? Moraš se hraniti, umrijećeš.- rekla je zabrinuto. Nasmijao sam se.
- Makar umro, zbog nje je. Bilo bi mi drago.- legao sam.
- Ti si lud.- rekla je i izašla.
- Lud za njom.- šapnuo sam za sebe.
Okrenuo sam se na stranu. Gdje se nalazi? Zario sam glavu u njen jastuk i zatvorio oči. I dalje je mirisao na nju, kao da je kraj mene. Slomio bi se svaki put kada bi otvorio oči i pogledao prazno mjesto kraj sebe. Uvijek sam prije spavanja bio kraj nje. Suza mi je skliznula niz lice.

Ja: Laku noć Lisa. Volim te.

Napisao sam joj poruku i ako je već bilo prilično kasno. Uzdahnuo sam.

Lisina perspektiva
Ekran telefona je obasjao sobu. Sjedila sam na prozoru te se protegla da ga dohvatim sa noćnog stolića. To se završilo mojim ustajanjem i uzimanjem telefona. Jimin

Jimin: Laku noć Lisa. Volim te.

Srce mi je stalo na trenutak. Falio mi je ali ovo sam radila radi njegove sigurnosti. Morala sam na još par dana zaboraviti na njega. I ako nisam to napisala, ali, Jimin volim i ja tebe. Ostavila sam telefon i vratila se na prozor. Posmatrala sam koliko mi noge vise iznad zemlje. Prilično visoko. Ponovo su mi se misli vratile na Jimina. Morala sam to riješiti inače ću se slomiti.
Treba mi društvo.
U roku od 6 minuta ispod prozora se pojavio Jesung.
- Znaš, htio sam da me zoveš u hitnim slučajevima a ne kada si usamljena.- rekao je tihim tonom. Pokazao mi je rukom da se pomjerim. Sišla sam sa prozora te se on pojavio u mojoj sobi. Sjela sam na krevet.
- Ne mogu zaspati a uporno mislim na Jimina.- rekla sam.
- Ako ste se posvadjali zašto onda misliš na njega?-
- I nismo se baš posvadjali.-
- Meni možeš sve reći.- rekao je. Razmišljala sam jedno vrijeme.
- Viktorija, Gril. Napadaju njega u cilju da povrijede mene.- igrala sam se sa prstima.
- Hoćeš reći da te pokušavaju ubiti preko njega?- klimnula sam glavom.
- To povrijedjuje mene a većim dijelom i njega.- dodala sam.
- To se može riješiti.- rekao je. Podigla sam glavu i pogledala ga.
- Kako?- upitala sam ga.
- Reću ti ako sada legneš i zaspiš.- rekao je. Namjestila sam se na krevetu i pokrila. Stavio je svoja dva prsta na moje čelo i izgovorio tiho par riječi. Osjetila sam kako mi se oči sklapaju i poslednje čega se sjećam bio je njegov izlaz kroz prozor.

Sumrak: Novi početak Where stories live. Discover now