Surovi delija

"Biće ovo zanimljiv odmor"

"Izvinite,u kojoj sobi se nalazi Vuk Lazarević?",ljubazno sam se obratila sestri na šalteru.

"Treći sprat,soba 45!",klimnula sam glavom i ušla u lift.

Pokucala sam i nakon 2 sekunde uletela unutra. Vilica mi se spustila do poda kada sam unutra ugledala Relju. Sedeo je na stolici pored kreveta,očigledno sam prekinula neki razgovor je su me obojica iznervirano pogledali.

"Ej momci!",slabašno sam mahnula.

"Pa gde je moja Ninče!",sa izmamljenim osmehom sam poletela ka njemu snažno ga grleći.

"Odkud ti ovde?",obratila sam se sesanu koji je bio iza mene.

"Došao sam u posetu novostečenom bratu.",prevrnula sam očima jer sama činjenica da Vuk nije samo moj brat me opasno živcira.

"Kako si Nina?"

"Bolje pitanje kako si ti?",smoreno je slegnuo ramenima.

"Ne znam ni sam. Sve mi je previše zbunjujuće i samo želim da odem iz ovog pakla!",pomazila sam ruku u kojoj se nalazila igla od infuzije.

"Hoćeš li popričati sa Nadjom posle svega?",oboje smo pogledali u Relju koji je napokon progovorio.

"Kresala se sa tatom jer ga je volela i bla bla rastavili su ih pa je krila da nosi njegovo dete 15 godina,da...mislim da nemam šta da pričam sa takvom ženom.",počeli su da se smeju dok sam ja sve ovo proživljavala veoma teško.

"Zašto je vama sve ovo smešno? Čoveče saznao si posle toliko godina da tvoja majka nije zapravo tvoja,a ti si saznao da imaš polubrata,jeste li retardirani?",Relja nije prećutao na moje reči.

"Zašto praviš tragediju oko svega?",drčno me pitao.

"Izvini?",upitno sam rekla.

"Ljudi svadje zadržite za neko drugo mesto. Razumem da se ne podnosite ali ovakva vam je sudbina i pomirite se sa tim.",o dušo draga ne znaš ti koliko se mi dobro podnosimo.

"U pravu si! Izvini što sam isprovocirao.",samo sam ga pogledala.

"Vuče ja odlazim na par dana!",podigao je obrvu. "Idem na more sa društvom!"

"Znači mene i Relju ostavljaš same da se borimo sa dve aždaje?"

"Zapravo...i ja idem sa njom!",čim je ovo čuo pravio se da je povredjen pa smo počeli da se smejemo.

"Ma jebite se oboje!",primetila sam Reljin prljavi smešak koji me naterao da se u sekundi razljutim.

"Šalim se naravno,idite i uživajte,a ja čim se oporavim idem sa Martom u Ameriku."

"Sa Martom?",uzbudjeno sam ciknula.

"Da,sa Martom. To je sve prijateljski Nina,nešto što ti ne razumeš!"

"Razume ona to,ite kako razume!",začudjeno sam pogledala Relju isto koliko i Vuk koji je isčekivao odgovor.

I hvala nebesima pa je sestra ušla u sobi i rekla kako bi Vuk trebao da se odmara inače bih se ubila na mestu.

Izletela sam iz bolnice kao furija.

"Ej,smiri se!",primakao mi se pa me zagrlio s' ledja. Glavu je primakao mojoj.

"Jesi li ti normalan? Šta da ona likuša nije ušla?",besno sam ga odgurnula od sebe.

"Ma daj, ne drami!",okrenula sam se i uputila se ka kolima. Čekala sam da se odmaknem od svih onih ljudi. Stala sam ispred kola na parkingu i nastavila raspravu.

"Zašto uvek moraš da budeš tako opušten i da se ne bojiš da će nas neko provaliti?"

"Šta da provale Nina? Da se ponekad kresnemo i malo zadovoljimo jedno drugo. Ne dozvoljavaš mi da te pogledam drugačije kada je neko u našoj blizini!",počeo je da se dere na mene bez ikakvog razloga.