Sumrak: Novi početak

Poglavlje 129.

- Trebaš do Rejčeline mame.- osjetila sam kako Taehjung sjeda do mene na krevet. Lagano sam otvorila oči. Promijenile su boju.
- Od kada su ti oči plave?- upitao me je.
- Nemam pojma. Dešava se otkako je Jimin otišao. Nekada budu plave nekada zelene.- okrenula sam se prema njemu te su se oči vratile u normalne smedje. Klimnuo je glavom.
- Jimin me je zamolio da pazim o tebi. Obuci se pa ću te odbaciti.-
- Jimin ha?- zastao je na vratima. Nasmijala sam se.
- Dobro, može se reći da sam sam volontirao.- rekao je i nasmijao se.
- Ajde izlazi.- gurnula sam ga i počela se smijati.
- Čovječe kakvo si ti derište.-
- Derište mi se obraća.- rekla sam. Nasmijao se i zatvorio vrata. Obukla sam crni duks i bijele hlače. Obula sam svoje ski čizme i obukla jaknu. Smedju kosu sam svezala u visoki rep.
Sišla sam lagano niz stepenice. Elajdža se ponovo ritnuo. Alis mi je usput ubacila papirnu čašu sa slamčicom u ruku.
- Bon apetit babe.- rekla je. Znala sam da je to krv. Izašla sam iz kuće i sjela sa Taeom u auto. Otvorila sam malo prozor jer je bilo užasno zagušljivo u autu. Popila sam krv. Taehjung je pružio ruku te sam mu dala praznu čašu. Stavio ju je u kesu na zadnje sjedište.
- Jako smo pedantni gospodine Kim Taehjung. Čemu to?- upitala sam. Smijao se.
- Nešto si raspoložena na jutro.- rekao je.
- Odgovori.- rekla sam.
- Jungijev je auto. Ubio bi me da ga isprljam ili ostavim neko smeće. Ko god udje nosi nešto kratkotrajno u ruci. Kao na primjer tvoja papirna čaša.- rekao je.
- Sve mi je jasno. Jungi drži zategnute konce.- nasmijao se.
- Stigli smo.- zakočio je. Lagano sam izašla iz auta.
- Ideš sa mnom ili?- upitala sam ga. Odmahnuo je glavom. Pozvonila sam na vrata i teta Stela mi je otvorila.
- Udji.- rekla je. Zakoračila sam. Odvela me je u dnevni boravak gdje je bila poslužena kafa. Pogledala sam na sat na zidu. Bilo je okruglo 9.
- Tačna si.- rekla je. Sjela sam i naslonila se. Pomazila sam stomak.
- Kako ste progurali noć?- upitala sam.
- Dobro. Jungkuk se ponudio da ostane sa mnom ali sam ga poslala kući. Treba i njemu sna sigurna sam da još nikako nije spavao.- rekla je. Klimnula sam a u glavi mi je trčala ta pomisao da se taj nije naspavao skoro čitav život. Tišina je ušla u prostoriju. Srknula sam malo kafe. Bila je gorka ali njena gorčina mi je prijala. Taman će me razbuditi.
- Razlog zbog kojeg sam te zvala mila je...danas odlazim.- presjekla je tišinu. Lagano sam spustila šolju. Primjetila sam da se igra sa prstima.
- Razumijem, ne možete biti sami ovdje. Gdje idete?- upitala sam je. Gledala me je duboko u oči.
- Za sve ove godine Lisa, za sve te godine što se znamo i za koje sam ti govorila da me ne persiraš a ti to i dalje radiš. Idem sestri u Njujork.- rekla je.
- Izvini teta Stela. Hoćete se vraćati?- upitala sam je. Pogledala je u svoje ruke i zaplakala.
- Ne.- rekla je.