Sumrak: Novi početak

Poglavlje 130.

- Jednostavno ne mogu podnijeti tišinu u ovoj kući. Nekada je bila puna smijeha, ova prostorija. Vjerujem da se sjećaš.- rekla je. Prišla sam joj i uzela njene ruke. Klimnula sam glavom.
- Razumijem te. Možda je tako najbolje. Nećeš biti usamljena.- rekla sam. Nasmijala se.
- Želim da ti ostavim ključeve od kuće. Uzmi nešto od Rejčelinih stvari što ti treba. Sa tobom je jedino mogla dijeliti.- rekla je.
- Teta Stela...-
- Molim te. Tebi najviše vjerujem.- rekla je.
- U redu. Ali obećaj mi da ćeš mi se javljati tamo teta Stela. Rejčel bi me ubila kada se ne bi brinula o tebi.- rekla sam. Kratko se nasmijala.
- Ne brini.-
Dovršile smo kafu razgovorom. Prisjećale smo se raznih momenata iz prošlosti. Kada smo popile kafu oprala sam sudje. Teta Stela je uzela kofere i zajedno smo izašle iz kuće. Zaključala je kuću i dala mi ključeve. Uzela je telefon i znala sam koja joj je bila namjera.
- Teta Stela, odvest ćemo vas Taehjung i ja na aerodrom.- rekla sam.
- Ma ne treba...-
- Idete li?- prekinuo je Taehjung. Mahnuo joj je i nasmijao se. Izgledao je kao dječačić. Blago se nasmijala i vratila telefon u torbu. Taehjung je uzeo njen kofer i stavio u gepek.

...

- Srećan put.- zagrlila sam je. Pomazila me je po glavi te smo se odvojile.
- Ako mogneš, posjeti me. Želim da upoznam bebu.- pomilovala mi je lagano stomak.
- Hoću teta Stela. Ne brini.- rekla sam. U sledećem momentu sam posmatrala kako umorno vuče kofer za sobom prema pultu za čekiranje. Suza mi je skliznula lagano i nečujno niz obraz. Osjetila sam Taehjungovu ruku na ramenu.
- Idemo.- rekao je.

...

Vratila sam se u Rejčinu kuću. Taehjung je ušao sa mnom. Otišla sam u njenu sobu. Bila je ista kao i uvijek. Crno-bijela sa policama punim knjiga. Pogledala sam svaku. Sve su bile vezane za medicinu. Na kraju sam našla i staru enciklopediju. Korice su joj bile oštećene ali i dalje je bila korisna. Kraj njene bila je i moja, sa životinjama. Izvukla sam je.
- Tako malo mjesto a tako puno sjećanja.- rekla sam. Vratila sam enciklopedije na policu. Taehjung je posmatrao svaki moj pokret.
- Šta je bilo Veliki Brate?- upitala sam ga.
- Nikada ne bi rekao da si ti tip osobe koji bi htio da bude veterinar.- rekao je. Zastala sam.
- Kako znaš?- upitala sam ga.
- Moj dar je da mogu vidjeti prošlost. I sama si rekla, dosta je sjećanja ovdje.- rekao je. Klimnula sam glavom. Okrenula sam se prema balkonskim vratima. Prišla sam lagano i otvorila ih. Izašla sam na svjež vazduh.
- Ovdje sam prvi put vidjela zvijezde.- rekla sam i naslonila se na ogradu. Taehjung me je povukao.
- Djeluje slabo, nemoj.- rekao je. Uzdahnula sam.
- Mislim da trebamo nazad.- stavila sam ruku na stomak. Elajdža se užasno ritao.
- Zašto?-
- Elajdža je nervozan.- rekla sam. Tae je bez pitanja klimnuo glavom i izašli smo iz kuće. Odvezao me je kući.
Sve vrijeme sam razmišljala o Steli, Rejčelinoj mami. Da li je u redu? Nadam se da neće pokušati neku glupost uraditi.