Lepa Kata (1.deo serijala)

VAZA 2

.... Role...

Znao sam tačno kakav će cirkus da naprave. Od kako su se razveli "kupuju" moju ljubav. Misle da ću im biti naklonjen ako daju više. Bolelo me to sve dok nisam sreo Lepu Katu. Kada su sinoć krenuli da se razmeću poklonima rešio sam da budem bezobrazan i ogulim ih svojski.

Da se razumemo, nisam materijalista i ne interesuje me ništa tuđe. Dobro živim od svog rada, ko zna koliki mi je bankovni račun jer ni dinara njihove "ljubavi" nisam podigao. Danas ću svratiti do banke da proverim stanje.

Kuvam kafu jer moja žena koliko je tvrda na snu još teža je na ustajanju. Dok ne popije kafu liči na guju šarku koja ujeda na svaki pokret. Moj posao je takav da retko ustajem pre nje pa mi ne pada teško da je ponekad istrpim.

- Jutro! - jedva pomera noge, ne znam da li je to zato što se još nije razbudila ili od divljeg seksa predhodne noći.

- Jutro sunce! Spremna za novu dozu mučenja? - prevrne očima, grabi šolju koju sam joj kupio na Zlatiboru, podigne noge na stolicu.

Sednem pored nje i dođe mi da zapalim cigaretu.

- Neće smetati? - pokažem joj paklicu. Odmahne glavom i traži jednu. Iskvariću je načisto.

Pijemo kafu u tišini. Prijatnu tišinu prekida Jagoš.

-Rak vas pojeo! - Ne odobrava cigarete, čak šta više pre neki dan je odjurio mušteriju samo zato što je zapalila cigaretu ispred radionice.

- Hvala na lepim željama! Imamo poslić za tebe. - Jovana ne progovara, samo ga mrko gleda.

- Šta ste sad sjebali? - pesimizam isijava iz njega.

- Ovo je mnogo zanimljivije. Sestra ti je dobila poklon pa treba da ga prevezeš na šlepu i središ registraciju.

- Opa, šta je to dobila moja Pahuljica? - ona mu se iskezi dok mu ja dajem fasciklu.

- Sereš! - izbeči se - Šta je ovo, vi mene zezate?

- Mi smo ti brate od sinoć truli bogataši. - ispričam mu za predhodno veče. Samo trepće.

Jovana skoči sa stolice i trk u kupatilo. Krenem za njom i čujem kako povraća. Neka milina mi okruži srce. Moja sreća je trudna. Nema srećnijeg čoveka od mene. Konačno ću imati sopstvenu porodicu za koju ću se boriti do zadnjeg daha.

- Jesi li dobro? - priđem joj dok se onako bleda umiva.

- Mhmm, ovo je uobičajeno. Dobro je da je danas inače bih bila jako čudna mlada. - o čemu ona priča?

- Srećo, ne možeš biti trudna danas, to traje malo duže. - ništa mi nije jasno.

- Nisam trudna, bar mislim da nisam. Ovo su mi redovni simptomi. Nemoj da brineš ako počnem da bacam stvari ili da se derem. Gadna sam u ovom stanju. - čime god da me gađa manje će boleti od saznanja da nije trudna.

Kada se vratimo u dnevni boravak Jagoš nas obaveštava da se čuo sa Audijem i da kreće odmah. Damo mu papire i on srećan ode. Ovaj čovek toliko voli svoj posao da je uživanje gledati ga kako sa elanom seda za volan i kreće.

U mojim mislima ničeg drugog osim Jovaninog stanja. Nisam stručnjak ali simptomi su od trudnoće a ona negira. I o kakvom stanju priča?

- Jel' bolje? - tiho je pitam.

- Sad sam dobro. Hoćemo li? - danas baš imamo puno obaveza.

Sreja se javio, završio sve vezano za lokal, a Milijana kaže da donosi sve podatke vezane za firmu. Moj mozak se razlio u kašu i jedino što me brine je Jovanino "stanje". Posle onog jutros ništa se ne dešava.

Siđemo do grada, sada se već dobro snalazim. Lokal je vrh. Treba nam dobar dekorater da ga sredi, ali to ostavljamo za posle svadbe.

- Srećo, gde je ovde Rajfajzen banka? - prvi put od kada mi uplaćuju lovu me interesuje stanje.

- Možemo zajedno, samo da pokupim papire iz cvećare i Dragoševe firme. - munje joj sevaju iz pogleda ali ne znam šta sam sad uradio.

-Ne moraš da se mučiš, odneću ja papire. - vidim da joj je nešto, ali ćuti.

- Ne možeš, moram ja. - prodere se. Setim se da me je jutros upozorila, prećutim i čekam da pokupi šta treba.

Dragoš i Ljiljana su imali milion pitanja jer im je Jagoš ispričao našu "muku". Retko se sreću ljudi koji se istinski raduju tuđoj sreći. Za kratko vreme sam postao deo ove velike družine. Konačno da osetim porodičnu povezanost i iskrenu ljubav i brigu.

Ljiljana se ponudila da pronađe radnike, Dragoš ima preporuke za carinu i špeditere. Svi se uključili maksimalno da nam olakšaju početak. Naše je samo da se volimo, ali Jovana danas mrzi ceo svet a ja ne znam kako da se ponašam. Valjda je to normalno kada nikada nisam imao ni vezu.

- Sunce, treba li ti nešto? - prvi put joj oči zasijaju.

- Čips veliki rebrasti i tuk sa slaninom! - Ljiljana i Dragoš se smeju, ona ih strelja pogledom.

- Odmah dođe! - krećem ka najbližoj prodavnici a Dragoš me stiže.

-Brate, ako je danas preživiš brak će vam biti savršen! - namrštim se na njegov komentar.

-Šta je danas i kako da se ponašam, ništa mi nije jasno? - on me zabavljeno gleda.

-Oni dani u mesecu, bode i ujeda. Malo će se smiriti kada pojede dovoljno soli. - tačno tuk je slan da boli a ni čips nije sladak! Definitivno nije trudna. Razočaram se. Dragoš me vrati u stvarnost. - Izgledaš kao da si duha video.

- Samo sam zatečen. Ne poznajem je dovoljno, ali ceo život je pred nama. - već stižemo u prodavnicu i oko nas nekoliko žena koje nas skidaju pogledom bez trunke srama.

Kupim sve potrebno i dodam snikers na Dragošev predlog. Pokupujem i kafu, čokolade i sokove da imaju u cvećari pa krenem nazad.

- Dragoše, u šta bi bilo pametno uložiti novac? - pitam onako usput.

- Čekaj zar ne otvarate veleprodaju?

- Otvaramo, nego imam neku lovu sa strane, štek koji se puni godinama... - ispričam mu sve.

- Poubijaće se sve sponzoruše, čoveče uopšte ne deluješ kao neko ko ima toliku kintu. Zna li Jovana za to?

- Zna da radim i zarađujem, za štek ne. Njega sam se i ja jedva setio. - odmahuje glavom i smeje se.

Stižemo do njih. Jovana otima kesu iz prodavnice kao da joj život od toga zavisi.

- Pa ni dve stvari nisi sposoban da kupiš! - urla - Rekla sam rebrasti, a ne ovo govno! - pokazuje na čips. Ja ne jedem to i ne vidim razliku.

- Odmah ću kupiti drugi. - nežno joj kažem, a oči joj se pune suzama.

- Nećeš, baca onaj čips koji pogodi veliku staklenu vazu koja se rasipa po podu.

- Odličan udarac - dobacuje Dragoš. Ona hvata knjigu sa stola i taman da joj kažem da pazi, da su naočare na njoj čuje se ponovo zvuk lomljenja stakla.

Svi ćute, a ona počinje da plače. Priđem joj oprezno i zagrlim je. Opasan ovaj dan PMS, moraćemo da ga se rešimo što pre......

*****************
Jedno opušteno poglavlje. Spremite se za momačko i devojačko veče, a potom i za svadbu. 😘😘😘