Sudbina ili pogrešna odluka

8.deo

Polako se budim i protežem, vidim da je sedam sati ujutro. Začudim se jer  pored sebe ne nalazim njega. Retko nam se dešava da se ne probudimo zajedno. Zabrinuto se zapitam da  li je sve u redu... Kroz glavu mi proleti... Jana, Bože da li je dobro... hitro ustanem i na brzinu se spremam da siđem. 

Silazim polako  i čujem glasove u dnevnom boravku, polako ulazim u kuhinju i  stavljam džezvu, ima kafe ali ne volim da ujutru pijem  filtriranu, ma ne volim je baš nešto ja volim tursku kafu ... tako zamišljena nisam ni primetila da  je Miloš ušao u kuhinju, odjednom osetim ruke oko struka i poskočim jer me uplašio.

- Hej dušo, ja sam! Šta ti je? - jače me zagrli i spusti poljubac u kosu. Uzdahnem i naslonim se na njega. 

- Nisam te zatekla u krevetu pa sam se uplašila da nije nešto sa Janom?- odgovorim. Nasmeja se i okrete me.

 - Sa Janom je sve u redu! Uostalom ona još nije ustala a ni Darko...U dnevnoj su Damir i Dana pa smo malo pričali o svemu što se dešavalo. Pridruži  im se a ja donosim kafu -reče i pogura me ka  dnevnom boravku.

Polako sam išla, ne znam zašto ali još sam osećala neku nelagodu u srcu. A to kad sam  osećala znala sam da nam ništa dobro ne dolazi, mada ovog puta  nije bilo kao pre... Da postojala je nelagoda ali nekako  drugačija, pa rekla bih prijatnija. Polako sam ušla. Damir i Dana su sedeli zagrljeni i mene obli neka toplina, moja prijateljica je bila srećna, posle toliko godina. Polako sednem i prihvatim kafu od mog voljenog...

- Pa Damire, kako se osećaš i možeš li  mi reći  šta se dešavalo i gde si bio do sada? - upitam. On me pogleda.

-Prvo moram da  ti se zahvalim, ustvari oboma što ste mi zaštitili porodicu, uradili ste ono što ja nisam iz obične gluposti. Miloše, oprosti mi i izvini. Nisam ti poverovao onda kad si me upozoravao na brata. Jednostavno nisam mogao da poverujem da je moj brat na sve ovo sposoban - reče duboko uzdahnuvši. 

- Oprosti i ti draga, ni tebi nisam poverovao. Podbacio sam i kao muž , i kao prijatelj i kao brat a i otac. Nisam video koliko mi je brat bolestan. Jednostavno  nisam mogao da poverujem...- Pogledala sam ga.

- Nekada je najteže  uočiti  ono što je očigledno, pogotovo kad  su u pitanju naši najmiliji - rekoh mu.

- Damire, zaboravi, ne treba da mi se zahvaljuješ. Mi smo to uradili  od srca. Pobrinuli smo se za Danu i malog kako smo znali i umeli. A veruj mi da je u odlučnu ulogu odigrala moja žena - reče Miloš.

- Ipak hvala vam! Gde sam bio? To je stvarno dobro pitanje! Deset godina sam bio u komi, kako sam saznao, držan sam u komi po naređenju mog brata a kad sam najzad se probudio zbog svega sam izgubio pamćenje, ništa što se dešavalo posle mog fakulteta nisam  se sećao, odnosno Dane, deteta i svega što se ticalo  mog braka i života do nesreće - objasni...

- Znaš da to nije bila nesreća, bio je to pokušaj ubistva po narudžbi tvog brata  - reče Miloš. Damir  klimnu glavom.

-Sada znam. Po buđenju iz kome, odveden sam na Prokletije na  imanje i tamo sam  ostao do pre godinu dana. Pamćenje je polako počelo da mi se vraća ali sam ćutao i pravio se da  se ničega ne sećam. Moj brat je po tvrdnji  mog lekara, sa kojim sam se dogovorio , poverovao da se najverovatnije nikad neću setiti tog perioda, odlučio da  me vrati ovamo jer je imao velikih problema sa firmom. Tako da sam poslednjih godinu dana  radio  u firmi ali u senci i skupljao  dokaze  protiv njega. Tako sam saznao i da je Dana kod vas a da sin je na fakultetu i sve ostalo...Pre tri dana  nakon što sam dokaze dostavio sudu i policiji, a i advokatima i osigurao se  a i njih dvoje, objavio sam da sam se setio svega i tad se pojavilo pravo lice mog brata, ucenio me je životom sina da potpišem papire za razvod. Ali sam  stavio uslov da  ja lično Dani predam papire uz reči da  će tako ona definitivno shvatiti da je za mene prošlost. Znao sam da  vas dvoje nećete dozvoliti da  do razvoda dođe. Miloše, ti si mi uvek bio više brat od mog rođenog -reče a u očima  mu  zasijaše suze....