Moj Raj ili Pakao

Trideset prvo poglavlje

Ana

Ovo je drugo veće koje me ostavlja i odlazi ko zna gde i radi ko zna šta.

Nešto baš i ne želim da znam šta ide da radi, verujem da bi mi se to najmanje svidelo ali i zgadilo.

On je opušten kao da to radi svaki dan,  ko zna koliko je to puta i radio, presudio nekom.

Okončao nekom život.

Nije da ga osuđivam, samo radi ono što mora i što misli da je najpametnije da uradi.

Ne znam da li je grešio, ali i da jeste nije me briga jer svi mi nekad u životu grešimo.

Neko više, neko manje.

S obzirom koliko živi,  grešio je on jako puno.

On je moj i samo moj, sa svim greškama i manama i ja ga takvog volim.

Možda mislite da sam kučka što me nije briga za to što radi i kako radi ali svi smo mi na neki način i gluvi i slepi za ljude koje volimo.

Ne vidimo ništa i ne čujemo ništa, samo ta nam je osoba bitna.

Ona je centar našeg sveta, dok naj istina jednom ne udari u lice.

Prošlo je skoro dva sata kako je otišao i nedostaje mi nenormalno.

Kao da mi fali jedan deo tela,  deo duše koji nije ceo ako on nije pored mene.

Nisam uopšte fokusirana na ono što radim sa Ninom i Ajsom,  sve uspeju mi dobro ide.

Ne udaram se što je još bolje, izdržljivija sam, brža i jača.

Mnogo jača. 

Jedva čekam da se Nick vrati, imam neki odvratan osećaj u stomaku kao ji mi ne da mira.

- Pauza! Ana moraš se fokusirati na ovo ne možeš biti na nekom desetom mestu u vežbati. Možemo te povrediti, nije dovoljno da samo mi pazimo moraš i ti da pazim!

Govori Nina ozbiljna kakva nikad nije bila.

- Je li sve u redu? Da li se nešto dogodilo?

Evo i Ajse jednako zabrinuto kao i Nina.

Kako da ja njima objasnim ono što osećam, nešto će se dogoditi Nicku a ja to ne mogu da sprečim.

Bila sam i previše zabrinuta i taj neki osećaj mi nije dao mira, imala sam utisak da sve igra u meni i neku jezu sam osećala kroz celo telo.

- Izvinite,  ali ne mogu više da vežbam. Osećam neki nemir u stomaku koji mi neda mira. Kao da će se nešto desiti.

Kažem skoro panično jer nikad se nisam osećala ovako, ni ne želim da se ponovo osećam ovako.

Njih dve su se samo pogledale verovatno znajući nešto što ja ne znam.

- Ti znaš da si ti povezana sa Nickom? I da skoro možeš osećati sve što i on oseća?

Dok Nina govori moj najveći strah se ostvaruje i mislila sam da je ovo vezano za Nicka.

- Ne možeš osećati bol,  tugu, sreću koju on oseća ali tačno ćeš znati kada nešto nije u redu ili kada mu se nešto dogodi.

Dok Ajsa govori ja postajem sve naletima i sve nervoznija,  nešto se događa samo ne znam šta tačno.

- Imam utisak da mi koža gori, napeta sam, u stomaku mi je prava zbrka. Ne mogu da vam opišem kako se osećam trenutno.

- To nije dobro, valjda će se uskoro vratiti i da sve bude dobro.

- I ja se nadam Nina. Samo da mu se nje ništa desilo.