Možda jednog dana

~I~

- Jesi li sigurna da to želiš?- teško je progutao slinu gledajući me svojim kristalnim smeđim zabrinutim očima, s malom dozom nervoze u glasu. Kiša je lila kao iz kabla. Nakon dugog premišljanja napokon sam odgovorila s nesigurnošću...
-Ja......
No vratimo se prvo na početak gdje je sve počelo.

Upravo sjedim na tribinama u Moskvi... dečki odrađuju zadnji trening prije susreta s Nigerijom. Zagledala sam se u dečke kako vježbaju, preciznije samo u jednog... toliko je bio predan treningu i uživao u njemu da je jednostavno izgledao veličanstveno... naprosto oduzimao je dah...
S leđa mi je netko prišao i potapšao me po ramenu.

-Dobar dan lijepa damo!- rekao je dubokim glasom s trunkom ironije i smiješka na kraju.

Naglo sam se trznula. Bio je to naš izbornik Dalić, moj dosta dobar poznanik (bila sam dosta dobra prijateljica s njegovim mlađim sinom). On me zapravo i pozvao ovdje u Moskvu da mu pomognem u pripremi naših dečkiju za prvenstvo... rekao je da bi dobro došla ženska ruka u tolikoj nekolicini muškaraca.

- Oo dobar dan!- rekla sam s olakšanjem.
- Nisam li te valjda prepao hah!?Sigurno si iscrpljena od puta.- samo sam uzdahnula i potvrdno klimnula glavom.

Nakon treninga sišli smo s tribina i dečkima ništa nije bilo jasno... stali su u polukrug i pogledavali se međusobno pa prema Daliću pa prema meni i tako u krug...

-Dečki ovo je Valentina, kao što sam rekao potrebna nam je ženska ruka tokom prvenstva pa evo... kasnije ćete imati puno vremena za upoznat se, a sad u svlačionice na tuširanje, ne možete se takvi upoznati s damom.-svi su se osmjehnuli,ali on me nekako drugačije gledao od drugih, bilo je nešto u njemu, ali nisam znala što.

-Zar je toliko vruće hah?!- pogledao me i nasmiješio mi se Vrsaljko. Trenutak kasnije shvatila sam da sam crvena kao paprika.
-Ma malo me nešto tlak zeza u zadnje vrijeme, bit će zbog toga.- odgovorila sam zbunjeno
-Da da to bi i ja reka.- namignuo mi je i otišao do svlačionice.

Nakon što su se dečki sredili upoznali smo se na večeri,a onda je izbio kaos kakvog nisam ni zamišljala.
Kada smo se vraćali prema sobama nisam ni slutila na koga ću naletiti...nasred hodnika stajao je Filip i pričao s Pjacom (Filip je njegov frend još od vrtića, znaju se cijelo djetinjstvo. Bila sam s njegovim bratom Antoniom,ali jednostavno se nismo našli i razišli smo se.Filip je vidio savršenu priliku te se pravio na jednoj zabavi(inače mrtav pijan) da me želi utješiti, a na kraju me iskoristio i silovao. Od tada ga nisam vidjela,nisam mu htjela odgovarati na pozive, poruke, apsolutno ništa. Marko naravno za to nije znao,a niti Antonio( poludio bi kad bi to saznao).)
Čim me ugledao zaledio se, kao i ja naravno.

-Valentina...-rekao je kao da je vidio duha.
-Filip.- odvratila sam isto, ali s trunkom prezira u glasu.

E sad dali se zaledio što je mene ugledao ili to što je izamene stajala čitava, dobro ne baš čitava, veći dio naše momčadi.

-Stvarno mi je žao,ja...-prekinula sam ga te za tren pukla i sve je otišlo k vragu.

-Kako te nije stid uopće obraćati mi se nakon svega!-shvatila sam da sam se počela derati.

-Vas dvoje se poznajete?-rekao je Pjaca zbunjeno

-Da.I to vrlo dobro.-brzo sam odgovorila ne davši mu ni priliku da pisne.

-Valentina,stvarno mi je žao nikad ti nebi to napravio, bio sam pijan i nisam razmišljao.

-Pijan?! Hah! To je sve što imaš reći u svoju obranu? I pijan čovjek bi imao malo dostojanstva i nebi bio takav monstrum i napastovao ženu na takav surov i oduran način kao što si ti silovao mene!-nisam mogla to više držati u sebi, riječi su samo letile iz mene.