Sinoć sam kasno došla kući tako nisam srela svoje roditelje. Čula sam kucanje na vratima svoje sobe.-Slobodno.-kažem shedajući na krevet.-Gospođice, jedan mladić je rekao da vas čeka.-kaže moja spremačica ulazeći u sobu.-Tko?-upitam je. Ne sječam se da sam se sa bilo kime dogovorila danas za izlazak.-Gospidin je se predstavio kao Ares.-kaže. Kad mi nije pao mrak na oči.
-Uredu reci mu da ću sići kada se obučem. Gdje su moji roditelji? -upitam je uzimajući si odjeću.-Vaš otac je u firmi, a majka vam ima u svojoj zakladi svečanu večeru, na koju naravno i vi trebate doći.-kaže a ja samo kimnen glavom. Joj skroz sam zaboravila na to. Moja mama je postala predcjednica udrugr koja pomaže ženama koje se same moraju boriti u životu. I danas joj je bila prva godina mandata. Neka vrsta godišnjice.
Nakon što sam se spremila spustila sam se u glavni hodnik a on je tamo stajao i čekai me je.-Bok?-pomalo zbunjenog sam ga pozdravila.-Hajde idemo imamo posla.-kaže i krene izlazit.-Ares stani istog trena. Reci mi gdje idemo ne možeš samo tako naređivati.-kažem ljutito a on se okrene i krene prema meni.-Idemo.-samo je zarežao na mene. Malo sam se uplašila,stoga nisam više postavljala pitanja.
Vozili smo se do ureda nekog odvjetnika. Ušli smo u ured, a niko ništa nije govorio. Samo su mi pružili neki papir.-Što je ovo?-upitala sam.-Ugovor.-rekao je.-Kakav ugovor?-upitam ga.-Ugovor u kojem piše da nakon godinu dana se rastajemo i dijete ostaje samnom.-kaže.-Pa ti si potpuno poremečen.-kažem i poderem ugovor.-Gurni su ga znaš gdje!-zaderem se i izađem iz ureda. Odmah zamnom je i Ares izašao.
-Dobro Diana šta ti izvodiš?-upitao me je bijesno.-Ma znaš šta, zaboravi sve. Kao da se ja i ti nikad nismo sreli. Recimo da nema bebe i nas. I gotovo. Ako hoćeš svojima reci da sam te lagala za trudnoću i da smo prekinuli. Ja ću bebu sama odgajati.-kažem i okrenem se i odem. On je ostao samo stajati na mjestu. Nije se ni potrudio bilo što reči. A možda i bolje tako. Vratila sam se kući i nisam izlazila iz kuće.
Uskoro je pala večer i ja sam se uputila u plasnu dvoranu gdje održavala svečana zabava moje majke. Svi iz moćni obitelji bili su pozvani. -Ajime mama prekrasno je.-Rekla sam kada sam došla do mame. Ona je bila sva ponosna, lepršala je po dvorani. Bilo joj je baš drago. Sve moćne obitelji su dolazile jedna za drugom. Uskoro je došla obitelj moga dugogodišnjeg prijatelja. Bio mi je najbolji prijatelj u srednjoj. Ali sada je izrastao u pravog muškarca. Sa velikim osmjehom je koračao prema meni.
-Pa jel to moja ljepa Diana?-odmah me je zagrlio. I ja sam njega zagrlila. Kako mi je falio njegov stisak.-Fran, kako si mi falio.-kažem mu. -Pa sada si mi još ljepša.-kaže mi tiho.-Fran, a daj.... gdje ti je neka manekenkica?-kažem mu. A on se nasmije.-Ma djevojka mi je na reviji u Maroku, tako da sam samo tvoj sad. -kaže i pomalo opasno mi se približi. Ja se nasmijem. Iako smo najbolji prijatelji ja i on smo uvijek bili bliži negoli su ikada najbolji prijatelji bili.
Baš u tome trenu osjetila sam na sebi pogled koji me razdara. Upravo u tome trenu je ulazio Ares s svojim prijateljima. Ali pogled mu je se odmah našao našao na meni. -Ljepotice jel ima problema?-Upitao me je Fran podižući svojom rukom moju glavu prema njemu. Odmah sam vidila kako Ares ide prema nama.-Fran ja sam...-krenula sam govoriti a Ares je već došao do nas.-Diana ja i ti moramo razgovarati.-rekao je Ares primajući me za ruku i vodeći me za sobom. Ja sam itrgnula ruku iz njegove. Fran je krenuo prema njemu zauzimajući zaštitnićki stav.
-Mani me se ona mi je zarućnica, da se nisi više moto oko nje inaće ću ti noge polomiti.-samo mu je Ares rekao a Fran je odstupio. Ja sam ljutito izašla van kako ne bi pravila mami probleme. A i on je isto izašao samnom. I on je bio napet.
اوووه! هذه الصورة لا تتبع إرشادات المحتوى الخاصة بنا. لمتابعة النشر، يرجى إزالتها أو تحميل صورة أخرى.
-Diana molim te stani.-kaže i zaustavi me.-A šta je, zar si nismo sve rekli?-kažem i okrenem sr prema njemu.-Slušaj i meni je sve ovo novo. Ali moramo biti jaki zbog naše bebe. Nemogu ti obečati nikakvu ljubav niti niša slićno, ali samnom češ sve imati.-kaže.-Razumijem te, naravno ne možemo se natjerati da se odjednom zavolimo, ali isto kako ti imaš djevojku, nemožeš meni braniti da imam nekoga.-kažem mu.-Ali...ma uredu. No moji očekuju da se vjenčamo prije negoli se dijete rodi.-kaže.
-Ja još nisam svojima rekla za cijelu ovu situaciju.-kažem mu i pogledam u pod.-Princezice, hajmo se ovako dogovoriti, budimo u ovome svemu najbolji prijatelji. Jer ako bude mržnje ili beprijateljstva među nama neče nam biti lako.-kaže.-Upravu si.-kažem.-A sada obavimo ono što moramo. Suoćimo se s tvojima.-kaže i pruži mi ruku. Držeći ga za ruku ušli smo u dvoranu. Moji roditelji su bili u društvu Franovih roditelja, a i Fran je stajao uz njih.
-Kčeri dali je sve uredu?-mama mi je odmah prišla.-Naravno mama.-kažem.-Diana sigurno je sve uredu?-upita me Fran, a onda pogleda u naše ruke kako se držimo.-Mama, tata ovo je Ares, moj zaručnik. -kažem gledajući u pod. -Nemoj govoriti gluposti, kakav zarućnik, ti češ se vjenčati za Frana i to je dogovoreno!-zadere se moj otac i odvuče me od Aresa.-Ali tata ja sam trudna!-zaderem se, cijela dvorana se zaustavi i svi pogledaju u nas. Moj otac se malo zagleda u mene a onda mi opali pljusku. Pala sam na pod , Ares me je odmah podigao.-Gospodine kunem vam se ja ću vašu kćer voljeti do kraja života, neće joj faliti ni dlaka s glave.-kaže Ares mome ocu.
Moj otac se odjednom primio za srce i počeo je otežano disati. Svi su se sletili oko njega. Ubrzo je hitna došla i odvezla ga je u bolnicu. Mene je Ares vozio u bolnicu.-O Bože ako se ocu nešto dogodi...-krenem govoriti.-Šššs, nemoj razmišljati na najgore, misli na bebu.-kaže Ares i primi me za ruku.-Ares nemogu, cijeli moj život se okrenuo dokraja.-kažem i poćnem plakati.-A tko je Fran?-upita me.-On...on je moj najbolji prijatelj još iz srednje.-kažem.-Zar ste se trebali vjenčati?-upita me.
-Ne, ali očito je moj otac imao neki drugi plan za nas dvoje.-slegnem ramenima.-Diana ne zaboravi sada smo zajedno u ovome.-kaže kada smo se parkirali pred bolnicu. Ušli smo unutra a tamo je sjedila moja mama i plakala je. Oko nje su sjedili Franovi roditelji. A Fran je bio ispred njih naslonjen na zidu i gledao je u mene i Aresa. -Mama!- odmah kleknem pred nju. -Šta si nam to napravila?-upita me mama razočarano. To me je slomilo i još jače poćnem plakati. Odmah je do mene došao Ares.-Princezice dođi digni se.-govorio mi je dok me je dizao s poda. Otišli smo nekoliko koraka dalje. Bila sam nadlonjena na zid. Moj otac je bio na operaciji.
Prošla su dva i pol sata, a mi nismo dobili nikakve vujesti iznutra.-Diana popij ovaj čaj,nisi ništa jela čitavo veče, moraš makar radi bebe.-govorio je Ares držeći čaj u ruci.-Zašto im treba toliko dugo?-upitala sam Aresa.-Ne znam princezice.-kaže i privuče me u zagrljaj. Izašao je doktor.-Gospodin je stabilno, imao je infarkt, ali nadamo se da neće biti nikakvi posljedica za njega.-rekao je doktor.-Diana čula si ga tvoj otac će biti dobro ti nemaš što raditi ovdje.-kaže ljutito moja mama.
Ares me je samo uhvatio pod ruku i odlućio me je odvesti, primjetio je da sam slaba. Ova situacija me je jako pogodila.-Diana stani!-za nama je se proderao Fran prije negoli smo ušli u auto.-Slušaj uzmi ključeve moga stana i odi u njega, niko ti tamo neće smetati.- govorio je dajući mi kljućeve.-Uzmi te kljućeve, moja zarućnica će živjeti kod mene.-kaže Ares i doslovno me ugura u auto. Iza sebe smo ostavili pomlo zbunjenog.-Zar je ovo bilo pitrebno?-upitam ga.-Šta pa nemaš ti šta raditi kod njega.-kaže.-Zar se trebam ponižavati i živjeti sa tobom i tvojom djevojkom?-upitam ga.
-Pa zar nismo rekli da smo samo cimeri?- upita me. Nisam ništa rekla. Baš iz toga razloga što ja s njime ne mogu biti samo cimerica. Pa nosim njegovo dijete. Zar cimeri imaju djecu? Zapravo dali je dijete u pitanju ili mene nešto drugo sprečava da budem sa njime cimer. Još ćemo se i vjenčati.-Diana ?-čula sam Aresa kako me zove.-Što je?- upitam ga.-Znam da si svjesna da onu večer smo oboje osjetili nešto moćno između nas. Ali ja sam se trudio skoro mjesec dana da to ugasim u sebi. Molim te ne otežavaj mi i ne pali to u meni ponovno.-kroz zube je rekao.
Nisam ga razumila. Ali baš kada sam ga htjela pitati na šta je pod time mislio,on je zaustavio auto. Stigli smo kod njega. Odveo me je u svoju sobu.-Ti lezi ovdje a ja ću na ovome kauću.-pokaže na kauć pored kreveta. Kauć je bio mali i izgledao je neudobno.-Nemoj se mućiti lezi u krevet.-kažem mu.-To je za mene pre velika kušnja, što ako se ne budem mogao...-tu se zaustavi i ljutito uzme svoj jastuk i izađe iz sobe. Kao da je se ljutio na sebe. Zašto? Nemam pojma. Kao da cijelo vrijeme priča u šiframa. Ubrzo sam legla i ja zaspala.
