Prolog

5.2K 220 60
                                    


❝Greh je prvi korak pokajanja.❞
-zejnova, Hiding sin


Mrežasti prozor ispovedaonice se zatvorio.

Sa druge strane se nalazio otac kome je grešna žena bila spremna da kaže svoje grehe pokajanja koji su je uvukli u zaborav. Njene svetle oči bljesnule su u mraku.

"Blagoslovi me oče jer sam grešila", rekla je, želeći da se kaje. Želeći da oseća krivicu. Iako je sve što je osećala bilo to da kada bi mogla da se vrati u prošlost, pre nego što je sve počelo, uradila bi sve isto.

"Lažov sam i izdajnik. Urotila sam se protiv vlastite krvi", gledala je u tamne rupice na prozoru, a svetlost koja je izbijala sa prozora joj je pokrivala jedan deo lica. Bila je u mraku.

"A kada bih morala ponovo, sve bih opet isto uradila. Jer svi znamo da je pravi put do nekoga, preko njegovog srca, nije li tako?", upitala je, ne znajući da li pita oca ili uverava sebe.

"Zbog čega si došla, ako ne da okaješ svoje grehe?", stari glas progovorio je, kada ju je saslušao do kraja.

"Breme koje nosim postalo je nepodnošljivo. Krivica koja bi trebala da postoji, ja je ne osećam. Jedino što znam je da ljubav koju osećam prema zabranjenom čoveku je veća od svih grehova koje činim i krivice koja je duboko zakopana u meni", priznala je, po prvi put sve na glas. Znala je da njena ispovest ne može da ode daleko od ispovedaonice i oca koji se nalazi sa druge strane. Nije pitala ništa, već je izrekla činjenicu.

"Jer za šta vredi umreti i patiti, ako ne za ljubav."

Hiding Sin|✔Donde viven las historias. Descúbrelo ahora