Lost In Your Soul

Neočekivano društvo

Krenula sam nazad do stana sa Lucasom.Da sa njim.Nije da sam imala izbora.Nisam se pomirila sa tim da moramo da živimo zajedno,ali ako je već tako nisam mogla puno ni da se opirem.Želim da završim ovu školu i da postanem neko,da pomažem ljudima.Možda na prvi pogled ne izgledam kao takva osoba,ali zaista je tako.Želim da pronadjem sebe u ovom gradu.Vi se sad sigurno pitate,pa zašto pravi toliku frku oko njega?Jednostavno,ni sama ne znam,ali toliko mi ide na zivce da je to nepodnošljivo.Obično se lako sprijateljim sa ljudima,dok je u njemu bilo nešto toliko odbojno i toliko mračno da je samo stajanje pored njega u meni budilo nelagodnost.Možda je sve uspeo da prevari svojim ciničnim osmehom i kestenjastim očima,ali ne i mene.U tim očima je bilo nečega i to ne dobrog.To me je izjedalo od trenutka kada sam ga ugledala u stanu.A opet,nikako ne mogu sebi da izbacim iz glave pomisao da sam bila sa njim.Šta me je nateralo na to?Ma koga ja zavaravam popila sam 10 tekli na eks,i ko zna šta još i ja se pitam sta me je nateralo,alkohol,eto šta draga moja Freya.
-Freyaa!Helouu...
Oh,toliko sam odlutala da sam zaboravila da sam tu sa Lucasom.
-Šta je?
-Znaš,ne moraš da budeš drska..
-Dobro,šta je bilo?
-Stan ima dve sobe ja sam se već smestio u jednu,ono da znaš..
-Kakogod.
Odvukla sam kofere do svoje sobe,dok se Lucas cerekao bez namere,da mi pomogne.Soba je bila sasvim pristojna jedan krevet,veliko ogledalo,plakar i radni sto.Raspakovala sam stvari i otišla u dnevni,gde sam zatekla gospodina Dallasa kako ništa ne radi.Spremila sam sebi nešto za jelo i rešila da odem na piće sa Nicol.Mrzelo me da ponovo tražim sta da obučem te sam krenula u onome što sam već imala na sebi.
-Kuda?
-Nije tvoja briga.
Izašla sam bez reči.
Prošetala sam do obližnjeg kafića gde me je čekala Nicol.
-Hej malii..
-Hej-udahnula sam.
-Sta je bilo,ne deluješ mi baš svoja.
-Nije teško da se primeti ha?Ništa bitno.Samo sve mi se skupilo,znaš.Nego šta ima kod tebe?
-Jao,kad smo se useljavale Kate i ja smo videle prelepog dečka izgleda da smo komsije.Nadam se da me nije video,bila sam bez imalo šminke..
-Nickky,draga ti si uvek bez šminke.Ne zelim o tome,ali ja zapravo moram da živim sa dečkom.
-ŠTA? KAKO MOLIM?
-A da,tebi nisam rekla..Slušaj..

-Znači tako,a da tebe ipak on ne iritira zato što je uspeo da spusti veliku Freyu na zemlju.I da je zapravo smuva?
-Ne budi luda Nickky,kažem ti on nije normalan.
-Ili si se ti zaljubila?
-Ja se zaljubila?Ma daj Niccky ti me stvarno ne poznaješ. Znaš da ne mogu da pogledam muško u oči a kamoli nešto drugo.
-A ipak,sa njim si se ljubila.Razmisli malo mora da ima nešto u njemu.
-Pusti stvarno ne mogu o njemu više.
Koliko smo se zanele izgubile smo pojam o vremenu,pa smo odlučile da krenemo jer je bilo oko 12h a sutra su predavanja.Zgrabila sam jaknu i našla neki random kišobran jer je napolju lilo kao iz kabla.Krenula sam prema stanu kada sam iza sebe čula korake.
Kako sam ubrzavala hod,čula sam kako se približavaju.Bilo ih je više.
Srce je počelo jako da mi lupa,a noge su mi klecale.Kao za inat,na putu nije bilo ni jednog auta,a tek što je otkucalo par minuta posle ponoći.

*****
Eto nastavka,malo je dosadan ali obećavam da će sledeći biti jako zanimljiv.Uskoro će se pojaviti i novi likovi.
Ly.