Sumrak: Novi početak

Poglavlje 152.

Oštar bol se kretao od predjela ledja pa sve do moje glave. Koliko je jedan metak moćan nikada nećete shvatiti.
- Lisa.- šapnuo je Jimin. Sve je utihnulo. Moje oči su se nakupile suzama kao i njegove. Osjetila sam kako mi se noge oduzimaju. Krenula sam padati ali me je Jimin čvrsto držao. Spustio se na zemlju i moju glavu stavio na koljena.
- Jimin...- podigla sam ruku i stavila je na njegov obraz. Suza mu je skliznula na moje lice.
- Ššš. Ne pričaj. Proći će okej?- uzeo je moju ruku i poljubio je. Osjetila sam kako mi se i ruke polako oduzimaju.
- Volim te. Čuvaj Elajdžu okej?- rekla sam. Odmahivao je glavom energično.
- Ne Lisa, ne rastaj se od mene.- rekao je. Grcao se u suzama i nije mogao pričati.
- Otići ćemo, odgajaćeš Elajdžu. Posmatraćeš kako raste iz dana u dan. Gledaćeš ga kako se drži za ruke sa djevojkom koju voli i koju će oženiti kao ja tebe. Sve ćeš to vidjeti.- rekao je. Nasmijala sam se. Sve je postalo crno.

Jiminova perspektiva
Zatvorila je oči. Ne. Lisa ne. Ne idi. Karlajl je došao sa opremom. Podigao ju je i otrčao u ordinaciju. I dalje sam bio na koljenima. Suze su nečujno padale niz moje lice. Jungkuk me je podigao sa zemlje. Podigao sam automatski glavu prema krovu na kojem je bila Gril. Smijala se.
- Napokon!- uzviknula je i svi su pogledali u njenom pravcu.
- Kako si mogla?!- htio sam skočiti na nju ali me je Jungkuk držao.
- Kako nisam? Voljela sam te i sada te volim. Nikada te neću dati nekome.- rekla je.
- Šta si uradila? Zašto je pala zašto ne zacjeljuje?- upitao sam.
- Koristila sam metak sa vučjom travom. Veoma smrtonosna stvar.- skočila je i našla se na drvenom podijumu. Opirao sam se ali Jungkuk nije popuštao.
- Nije li lijep osjećaj kada izgubiš ljubav svog života?- pojavila se Viktorija. Nisam više plakao. Nisam osjećao ništa osim mržnje. Htio sam da ih pokidam na komade i spalim. Nisam znao ni šta da kažem. Ugledao sam Jesunga kako skače na Viktoriju i Džejkoba na Gril. Odjednom na njima su se našli lanci. Ugledao sam Ariel kako drži ruke u vazduhu. Jesung i Džejkob su ih pustili. Bile su u lancima koji su bili nemogući za kidanje. Pokušale su se osloboditi ali ništa. Prišao sam Gril i unio joj se u lice.
- Nikada nećeš biti korak ispred nas.- rekao sam. Tačno sam znao šta da uradim s njima. Ali sada nisam mogao. Utrčao sam u kuću i uputio se prema ordinaciji. Ispred nje je stajao Karlajl sa licem u rukama. Bela je bila na podu u Edvardovim rukama. Alis je otrčala napolje a za njom i Džasper. Emet i Rozali su stajali skamenljeni.
- Karlajl?- upitao sam ga. Digao je glavu a oči su mu bile crvene. Prošao sam rukom kroz kosu. Osjetio sam nečije ruke oko mene. I plač. Taehjung. Volio ju je kao sestru koju nikada nije imao.
- Hoće li neko nešto reći?! Reci mi da je u redu. Karlajl!- posmatrao sam ga. Kidao sam se. Samo je odmahnuo glavom.
- Žao mi je.- rekao je.