Zivot Tinejdzerke

Obican dan 8

Budim se u Milanovom krevetu a pored mene lezi Valentina. 13.30h je.

Budjenje lepotice. - kazem i udarim je po dupetu.

Skloni se idiote,spavam. - okrene glavu na drugu stranu i navuce cebe.

Milaneeeeee - razderem se. Cula me je i susedna ulica,garant.
Preturam po tasni da nadjem cigare. Stavim paklu i upaljac na sto pa krenem ka kupatilu. Ustala sam fino,raspolozena.

Gospodjica nadrkana se probudila. - cujem neciji glas ali ne mogu da provalim ciji.
OGNJEN??!?!? Sta ce on ovde sada koj kurac?!

Tina,ziva si? - Djole pokuca na vrata od kupatila.

Jesam,hvala na pitanju. Donesite mi samo jednu pikslu u sobu. - kazem i krenem da se umivam.
Nakon 3-4 minuta izadjem iz kupatila i primetim da Vaki nije tu. Verovatno je sisla dole. Ja ne mogu. Kad ustanem volim da budem malo sama. Cujem korake,neko ide gore prema sobi. Vrata se otvaraju i vidim njega.....gospodina sa ocima djavola.

Piksla,mlada damo. - stavi je na nocni stocic pored kreveta pa legne na krevet pored mene.

Nisam ti dozvolila sa legnes. - kazem ljuto.

Nisam ni pitao za dozvolu. - pogleda me i nasmeje se.

Ok,lezi onda tu a ja idem. - krenem da ustanem ali me uhvati oko struka i povuce nazad na krevet. Legne preko mene,podigne mi ruke i stavi svoje preko mojih.

-Zasto mislis da ces tako lako da mi pobegnes?

-A zasto mislis da necu?

- Pokusaj- da,stvarno nisam mogla da se pomerim. Veci je od mene bar za dva puta.

-Odvratan si,decko.- gledam ga pravo u njegove mracne oci. Sve je samo ne odvratan.

-Ni ti nisi nista bolja- podigne jednu obrvu i nasmeje se. Pusti mi jednu ruku,stavi je na moj struk i poljubi me u vrat nezno. Najezila sam se cela. Neka struja mi je prosla telom i da,primetio je i to vrlo dobro. U tom trenutku mu opalim samar onom rukom koju mi je pustio.

Volis sado mazo? - pogleda me sa osmehom na licu.

Ne,ali sa tobom ne moze drugacije. - uhvatim ga za vrat i svom snagom odgurnem sa sebe. Ispravim se,dohvatim cigaretu i zapalim je. On se vec smestio pored mene,ovog puta mnogo blize.

-Nisi ni probala drugacije sa mnom.

- Da sam htela probala bih.

-A neces da probas?

- Odvratan si,ne zelim.

-Zato si se malo pre najezila,zato sto sam odvratan? - poljubi me u obraz,lagano ustane i izadje iz sobe.

Zasto mi se cini da mi se svidja? Ne moze da mi se svidja. Ne volim takve momke moji misle da mogu sve.

Zvoni mi telefon. Majka.

-Vasa draga i prelepa cerka je kraj telefona. Recite sta imate pa da silazim na dorucak. (Za mene je dorucak u 14h.)

- Draga cerko,nadam se da si dobro i da nisi na nekom mestu na kom ne bi trebalo da budes.

-Dobro sam i ne znam o cemu pricate,gospodjo Milice. Ja na svakom mestu mogu da budem.

- Mozes malo i kucu da posetis. Dolazi Nenad veceras na veceru.

-Preskocicu to,ako je ikako moguce.

- Ne znam,pitaj Vanju. To je njen decko.

-Rekla mi je juce da dolazi gospodin smarac. Valjda je unapred znala da necu prisustvovati vasim okupljanjima.

- Sta fali nasim okupljanjima?

-Samo vatra i da zaigrate oko nje.

- Prekinucu ovaj razgovor pre nego sto odlucim da dodjem i ubijem te. Prijatan dan.

-Takodje,gospodjo Milice.

Znaci danas preskacem odlazak kuci. Silazim dole ali tamo nema nikog. Verovatno su u dvoristu. Cujem zvuk televizora koji dolazi iz dnevne sobe. U kaucu vidim zavaljenog Ognjena.

Jos si tu? Kako li te nisu izbacili jos uvek? - kazem s osmehom na licu.

Raspolozenija si nego malo pre. - pogleda u mene,odmeri me od glave do pete i vrati pogled na televizor.

Popravila sam raspolozenje. - okrenem se i krenem ka kuhinji.

Znaci ja sam ga popravio. Sta bi tek bilo da smo nastavili. - cujem kako to kaze i osecam njegov pogled na sebi.

Ne tripuj se. Ne mozes moje raspolozenje ni da pokvaris a kamoli da popravis. - zatvaram vrata od kuhinje. Krecem da kuvam kafu. Cujem kako se vrata otvaraju a znam i ko ih otvara.

-Hocu i ja kafu.

- Hocu i ja pa mi je ne kuva niko.

-Meni ces skuvati ti.

- Evo zabole me.

-Sta to? - pita i nasmeje se.

Odustala sam od kuvanja kafe,i sela za sto nervozno.

Ipak nista od kafe? - koliko me nervira lik to nije normalno.

Zamolicu te da se sklonis od mene pre nego sto dohvatim neki noz i ubijem te. Znaci,zamolila sam te. Ja 2 puta ne molim. - ubijem ga pogledom.

Vidis kako mogu da ti pokvarim raspolozenje. A videces i kako ga mogu popraviti. - namigne mi i krene ka vratima.
Ostala sam sama u kuhinji sa svojim mislila. Zasto mi se ovaj lik pojavio u zivot? Zasto sam morala da se sretnem s njim u jebenom parku? Sta pokusava? Da me osvoji pa odjebe,kao i svaki koji je umisljen i misli da moze sve? Pa kod Tine to nece proci.
Uzela sam svoju tasnu,Milanove kljuceve od auta i izasla iz kuce sa flasom vodke koju sam nasla u frizideru. Moram malo da razbistrim misli.
Ostatak dana sam provela sama. Pored reke. Telefon sam iskljucila i to je bila najbolja odluka za danas. Ovo mi je bilo potrebno. Doruckovala sam u autu. Bilo je tako mirno i lepo. Nikog nije bilo. Sunce je grejalo ali ne jako,uz to je i duvao vetar. Lagan vetar. Prelepo.