Sudbina ili pogrešna odluka

11.deo

Polako se budim i čujem Miloša kako se raspravlja sa nekim.Pogledam  kroz trepavice i vidim da je dever tu  sa sestrom.Čujem kako im kaže: 

- Budite tiho, neću da čujem ništa mora da odmori, nije spavala  skoro 72 sata. Kad se odmori pričaćemo i Darko...- pozva sina:

 - Jeste li saznali šta  je onaj mamlaz tražio  ispred VMA? -upita. Protegnem se i  dam do znanja da sam se probudila. Malo mi neugodno jer  su tu u sobi svi. 

- Koji si ti  idiot ljubavi.Pa zašto ih  dovodiš u sobu? Nisi mogao da me pustiš da odspavam sat-dva i odmorim? - pitam grdeći ga. 

On se okrete ka meni a i ostali me  gledaju  polako se  pridižem i tek tada shvatim da  mi se u ruci nalazi  braunila i primam infuziju.Upitno pogledam u devera  a Darko prileti i pomogne mi da se podignem.

- Može li mi neko  reći, zašto primam infuziju? - upitam zgranuto. Osetim kako me Miloš grli.Dever me gleda i samo reče. 

- Miloš će ti objasniti, a mi ostali idemo. Darko reci Dani da joj spremi nešto lako da pojede.Zdravo  brate, ne bio ti u koži - gledam kako se svi polako gube iz naše sobe.Polako se okrenem ka  njemu i upitno ga  gledam. On se polako malo udalji, sve to  nemo posmatram.

- Ovaj, ljubavi, je si li  dobro?- upita me.

 - Miloše, ne sviraj već pričaj - procedim kroz zube.Uzdahnu duboko i poče. 

- Ljubavi uplašio sam se. Od prekjuče se nisi budila, nisam mogao da te razbudim.Spavala si 36 sati pa sam zvao Dragana. Ovaj, uradili su ti analize i dao ti je  infuziju jer si iscrpljena i ovaj dušoooo....- gledam ga  kako se vrpolji na krevetu i imam utisak da bi  zbrisao iz njega samo da nije ranjen. Nakrivim glavu i promrmljam: 

-Molim!!!I šta se  odmičeš.Miiiiloše šta se dešava?Ja nikada nisam bolesna. Jedina dva puta  kad sam primala  infuziju bilo je na početku obe trud....Nisam valjda?- zabezeknem se.Dohvatim telefon i gledam.

- Čekaj, poslednja mi je bila pre dva meseca!Miloše, pa ubiću te - vrisnem.Uhvatim se za glavu i  počnem  da razmišljam, vodim računa i pijem pilulu mada doktorka mi je rekla da s obzrom da sam u klimaksu može da dođe do nedelovanja...Uzdahnem.

- Dođavola, dođavola...pilula nije delovala - kažem i začujem uzdah olakšanja. Pogledam ga  i počnem da se smejem  jer lice mog dragog je menjalo boje ko na semaforu.Od blede u crvenu.Ne vredi da ga napadam nije kriv...

- Uf, uplašio sam se da ćeš završiti ono što su započeli.Izvini draga, rekla si da  bi trebalo da koristimo i kondom ali znaš onda kad smo došli sa svadbe iz Valjeva malo sam bio pripit a ti...-poče da se pravda, znam i sećam se. Nije samo on kriv, ja  sam ga spopala da nije ni čudo što  se nije setio. Koji sam ja baksuz, nikad neplanirana trudnoća i da mi se desi sad u 48 godina... mislim se kako deci na oči da izađem.Osećam kako me crvenilo obliva, zemljo otvori se.

- Šta da radimo, Miloše?Sramota je imamo odraslu decu - kažem. On me zagrli nežno. 

- Dušo, ni ne pomišljaj na abortus.Ima problema i po svemu sudeći moraćeš roditi.

- Kako misliš, moram?-upitam. 

- Ne znam ti ja to objasniirti ali tvoja doktorka je dolazila.Koliko sam razumeo ako ne rodiš rizikuješ pojavu tumora i ne znam ti ja još šta.Problem su napravile pilule.Ona će ti objasniti kad se sutra vidite.Zakazala ti je u 12 sati. I da znaš idem i ja sa tobom - reče na kraju.Sedim zabezeknuto i ne mogu doći sebi. Trudna mogućnost tumora...pilula...osećam kako mi se vrti u glavi. 

- Ali Miloše, profesor je rekao da  zbog srca ne smem  više da rađam - kažem mu ono što je  znao već. 

- Znam draga, ali  Dragan i doktorka tvrde da  ćeš uspeti  bez problema...- polako me privlači da se naslonim na njega, osećam kako me  svest napušta i utonem u  neko crnilo.