13 deo

376 54 9
                                    

Vozimo se polako ka kući, sedim pozadi naslonjena na Miloša i razmišljam o svemu što se dešava. Sad mi je jasno zašto su se iznenada javila sećanja na prošlost. U suštini nikada nisam  rasčistila  sa tim delom mog života. Svih ovih godina sam se pitala zašto se baš meni desilo da  mi dete  bude povređeno.Sada sve dolazi na svoje mesto, jasno mi  je  da se njena smrt spremala  od trenutka kad sam saznala da sam trudna. Pobogu, koliko ima istine u  izreci :"Rodi me majko srećnog, pa me i u trnje baci. " Moja svekrva nije želela da se ona rodi,  svašta je govorila Milošu, mene nervirala, pravila ludom igrala se sa mojim pobesnelim hormonima, sve  što je mogla radila je da  bih pobacila ili  da  me Miloš natera na abortus.

 Zahvalna sam Bogu što je on bio čvrst i svih ovih godina  stajao između  naše ćerke  njenih neprijatelja.Kad se setim samo,  mrzela me je toliko da  i nakon naših 22 godine braka samo tri dana pred svoju smrt je  pitala kada ću ja najzad otići iz  ove kuće i  ona moći da  dovede onu koju je želela za snaju.Za nju sam znala da mi je neprijatelj i borila sam se  snažno protiv nje. Bože kad se setim svih  sabotaža Janinog lečenja, prenemaganja prosto ne mogu da verujem da smo  nas dvoje uspeli da sačuvamo našu ljubav, brak i uspemo u životu. Ta prva godina braka  je bila puna  stresa i ljubavi. Koliko je ta žena bila  zla i bolesna. Bolesno ljubomorna.

Srećom od samog  starta sam shvatila da nisam ja  u pitanju, bilo koju  drugu da je on zavoleo i oženio prošla bi isto, pa čak i ta koju je  ona želela. Ustvari , od nje  joj nije pretila opasnost, jer nju Miloš nikad ne bi mogao da voli, zato je ona njoj bila  dobra . Mene nije volela jer  me je on obožavao i obožava me i dalje.Polako se odmaknem od njega i pogledam ga. Vidim  poneku sedu u zaliscima i tek sad primetim da ima i nekoliko bora na licu. Svih ovih godina sam mislila da  ga ništa ne može dotaći, da je stena. Tek sada  shvatam  reči  mog oca kad mi je govorio da ja  ne poznajem dovoljno svog muža.Uvek sam doduše govorila da je to tačno  ali da i on ne poznaje  mene , takođe.I pored naše ljubavi, borbe, firme,  tajnog posla  postojao je deo koji smo čuvali skriveno od svega pa čak i od jedno-drugoga. Vidim da me gleda onim njegovim pronicljivim pogledom  i postavlja mi nema  pitanja. Odmahnem glavom i samo kažem:

 - Kasnije - zavalim se u  sedište i  misli mi  i dalje lete. 

Sad shvatam da dok sam se ja borila sa  njegovom majkom on se borio sa mojim bivšim, i to su oni koje smo u naš život  uneli još dok smo bili  mladi, ne oni koje smo stekli radeći na odbrani naše zemlje. Sad se pitam, da li je odluka da  raskinem veridbu  bila  pogrešna odluka ili  sudbina.Jer moja kći je imala dva neprijatelja i to veoma jaka  još dok  sam je nosila u sebi. Stresem se na pomisao da je ne bi bilo da se  nisam pre vremena  porodila. I taj  stres je došao zbog Miloševog kašnjenja u povratku iz jedne misije.Ali stigao je na vreme da bude uz mene na porođaju. Tek  pre 4 godine  su mi  priznali da samo zahvaljujući profesoru  danas dišem jer mi je srce stalo  5 minuta po rođenju Jane, i da  su  ga pokrenuli tek posle 2 minuta..

Zato sada i bolujem od srca. Ijao, kako ću izneti ovu trudnoću sa  takvim srcem i u ovim godinama.Jasno mi je da  prirodni porođaj neće moći da bude  kao ni totalna anestezija. Uzdahnem " Bože, šta mi ovo radiš? Ima li kraja?" zapitam se.Totalno utonula u misli nisam ni primetila  da smo stigli i trgnem se na MIlošev dodir.

- Dušo, stigli smo. Šta ti je? - upita me zabrinuto. 

- Ništa, ljubavi. Razmišljala sam o svim ovim događajima i umorna sam.Idem da se istuširam i legnem.Nek mi Dana donese nešto lako i nek dođe želim da razgovaram sa njom - kažem mu dok ulazimo u kuću i polako se zaputim ka  spratu i našoj sobi. 

Treba mi mir. Osećam kako me njegov zabrinnuti pogled prati. I on i ja znamo da  nas čeka jedan iskren  razgovor. Iako smo o svemu razgovarali očigledno da postoji deo koji jedno drugom nismo govorili.Ne zato  što smo  krili  već da sačuvamo od  bola jedno drugo. On nije hteo da mi kaže šta moj bivši je uradio sa našom kćerkom da me ne povredi, a ja nisam htela da mu kažem šta je sve radila njegova majka meni i Jani iz istog razloga.Ulazim u sobu i produžavam u kupatilo. Nakon tuširanja ulazim u sobu i zatičem Danu  da me čeka.

Sudbina ili pogrešna odlukaDove le storie prendono vita. Scoprilo ora