Slatka patnja

Ono kao ljubav

~Sledećeg dana~

•Ustala sam,obavila higijenu i obukla se.Danas je poslednji dan,počinje kratak raspust. Na pameti mi je samo da odmorim od svih.. Nekako ću izdržati danas sa Davidom,zbog proklete kazne i danas se "družimo".
Uzimam ključeve i krećem. Ksenija danas neće na prvi čas,što znači da moram sama da se suočim sa grupom budala na ulazu. Setim se prvog dana škole,pa mi bude za trunku lakše.
Na radiju je moja omiljena pesma zadnjih par dana- "I just died in your arms tonight".Pevušim je usput i ubrzo stižem.Izlazim iz auta i krećem ka školi.Izgleda da nisam pogrešila u vezi sa tremom.Na ulazu su svi(David sa njegovim budalama,a sa njima Anđela i Marija). Penjem se uz stepenice, nekim čudom Marija prilazi Davidu i grli ga,a onda najveći šok-ljube se.
Ne mogu da verujem koliko su ove dve osobe zle! Kako može to da mi radi?!Trudim se da ne gledam u njih.. otvaram vrata i ulazim u ovu prokletu školu.Odlazim u učionicu i sedam na uobičajeno mesto.Nekoliko minuta posle mene dolaze David i Marija.
Naravno da ovo ne može da prođe bez njenog odvratnog osmeha.
Ksenija zar si morala baš danas da bežiš sa prvog časa?!
•Gledam kroz prozor,sneg je počeo nenormalno da pada.Konačno sam se smirila i iskulirala ih,a onda sam ugledala Matiju kako se svađa sa Anđelom,zatim on trčećim korakom ulazi u salu za fizičko.Zatim čujem Marijin glas iza mene.
M:Davide,posle škole možemo do mene.
•Ugh briga me..namerno to radi.Tea budalo zašto se nerviraš zbog jedne obične glupače!
M:Tea!
•Čekaj...ona..zove mene?!Samo...kuliraj.Što sam naravno i uradila..sve do kraja časa.
•••
•Ustajem,ubacujem svesku u ranac i izlazim iz učionice.Primećujem da Marija ide za mnom jer je rekla Davidu da požuri.Zatim se naglo okrećem jer ludim!
Ja:Šta hoćeš?!
•Blago se nasmejala,a onda konačno progovorila.
M:Je'l ti žao što si ga izgubila?
•Pogledam u Davida koji takođe gleda u mene,zapravo...u moje usne.Oboje s nestrpljenjem čekaju moj odgovor. Misle da ću da plačem ili šta već,e pa neću!
Ja:Znaš Marija...ne možeš da izgubiš nešto što nikad nisi ni imao.Tako da.. ne nije mi žao jer sam shvatila da ste vas dvoje potpuno isti.Oboje ste sebični,samo gledate kako da isprovocirate i da omalovažavate nekog da bi sebe uzdigli.Vi ste prosto stvoreni jedno za drugo.
•Okrenula sam se i otišla do učionice gde imamo sledeći čas.
K:Eej!
Ja:Ubiću te!
K: Zašto?
Ja:Duga priča.Posle škole idemo u kafić pa ću ti sve ispričati.
K:Možee!
•••
•Završili su nam se časovi,pa smo krenule do kafića.Odlazim do auta i otvaram vrata,ali na prozoru ugledam  Davida.
D:Tea!
•Šta hoće on od mene?Samo hoću da me svi ostave na miru.Dosta mi je svega danas.Ne usuđujem se da se okrenem,pokušala sam da otvorim vrata kako bih ušla u auto,ali je ubrzo rukom pritisnuo vrata i nije mi dozvolio da odem.
D:Jesi li stvarno mislila sve to?
Ja:Davide..moram da idem..
D:Ne!Odgovori mi!
•Okrenula sam se ka njemu.
Ja:Da si sebičan i da si isti kao i Marija?Da!Mislila sam!
D:Tea,meni je stvarno žao zbog svega..
Ja:Hah..tebi žao?Vidim baš....
D:Jeste Tea..i nisam sebičan.
Ja:Ti da nisi sebičan ne bi mi uradio to što si uradio.
D:Daj Tea! To je sve bila šala.
Ja:Ma da da..joj Davide nisam glupa!! Ni malo nisam glupa! Skloni ruku!
D:Neću.
Ja: Gde ti je devojka uostalom? Naljutiće se što pričaš sa mnom.
D:Ona mi nije devojka.
Ja:Skloni se!
D:Ja nju ne volim,volim tebe.
Ja:Joj Davide kako lažeš.. pusti molim te vrata,ne mogu više da te slušam.
D:Tea,daj mi još jednu šansu.
Ja:Ti da me voliš ne bi sve ono uradio i ne bi svima rekao kako smo spavali!!
D:Velika stvar!
Ja:Pa meni jeste..i znaš šta?!
D:Hm?
Ja:Tad sam malo više popila,pa se zato i desilo jer nisam znala šta radim,u suprotnom nikada se ne bi desilo.
Pogotovo ne sa tobom!
•Na tren je sklonio ruku,pa sam iskoristila priliku.Ušla sam u auto i ostavila ga.Ksenija ulazi u auto.
K:Gde si do sad?
Ja:Pričaću ti.
•Otišle smo u kafić i naručile toplu čokoladu.Ubrzo sam je uputila u celu priču.
K:Kakav je on kreten! A tek Marija!Jooj samo da je se dočepam!
Ja:Ma pusti sve..od sutra smo na raspustu.
K:Pff veliki mi raspust!
Ja:Bar ću se malo odmoriti.
K:Kad bi trajao..bar večno?
Ja:Uuf gde ode! "Bar"?
K:Pa da...
Ja:To bi onda značilo da do kraja života srećem Mariju i Davida,a ovako..izdržim još malo dok završim srednju i posle ćaoo.