Sudbina ili pogrešna odluka

15.deo

Prošlo je nekoliko dana od  svih ružnih dešavanja, danas je dolazio advokat i doneo mi pismo od Mirka.Čekam Miloša da dođe iz firme i da ga zajedno pročitamo. Imali smo ozbiljan razgovor i shvatili da smo grešili  što smo misleći da štitimo jedno drugo ustvari na kraju povredili se međusobno. Koliko je mene zabolelo što mi je krio istinu o Janinoj povredi, toliko su i njega zabolele neke stvari koje sam sakrila od njega. Uglavnom doneli smo odluku da više nema tajni i da ćemo sve zajedno rešavati.Polako tonem u  misli i prošlost, ovo prokleto pismo ko zna šta  nosi, osećam neku jezu, ne znam šta  nam budućnost donosi, dvoje koji su spremni  da krenu svojim putem i dvoje u najavi.

Znam da je to podsvesni strah od  trudnoće i  porođaja, mada se sve odvija kako treba, lekari su veliki optimisti ali...moram naći razlog svega ovoga a to  je u prošlosti, nešto iz prošlosti  ne da nam da idemo dallje i sigurna sam da je vezano za Mirka, samo šta...Moja pogrešna odluka, ko  je mogao da zna sa 16 godina da greši, roditelji su me podržavali, ako sam ja grešila oni nisu ili je i njih zaveo njegov nevin izgled ili se nešto  promenilo nakon raskida.Pravio je dosta problema ali uspela sam da se izborim sa svima njima...

1988 godina... flashback...

Zadubljena san u fajlove, spremam  se za sastanak na koji me  direktor šalje po prvi put.Drago mi je što sam za tri meseca postigla  da zadobijem poverenje  i šefova i njega.Bog zna da sam se  trudila ali ipak ovo je prvi put i ne smem zabrljati.Ljuba i Srba idu sa mnom ali ja sam  ta koja zna sve o projektu. Nije u pitanju samo  turizam, sa tom firmom ugovaram posao i transporta i špedicije, milionski posao je u pitanju.Čujem da se vrata otvaraju i samo kažem: 

-  Da znam, dolazim uskoro - i podignem pogled. U kancelariji ugledam svog oca.

 - Tata, otkud ti? - iznenađeno pitam. Znam da nema običaj da  me posećuje.

- Zvao me Ljuba, rekao za  sve i da si strašno nervozna.Da ne znaju kako da te opuste i uvere da će sve biti u redu - kaže dok se spušta u fotelju preko puta mene.Gledam ga i čekam nastavak.

- Znaš Leno, vas tri ste mi sve što imam u životu!Volim vašu majku ne samo što je takva  kakva je već i što zahvaljujući njoj imam porodicu, nešto što nisam kao dete imao. Znaš da sam odrastao u domu za ratnu siročad i sve to. Tamo sam imao dobre vaspitače i dobio sam more dobrih saveta. Jedan od njih je da  nikad strahu ne dozvolim da pobedi.Ti si moje prvenče, moja prva radost.Kad su mi te u porodilištu  dali u ruke imala si samo 4 dana. Otvorila si  te tvoje crne oke i pogledala me.Ne mogu ti opisati kako sam se tada plašio.Gledala si me i zevnula malo se mrdnula i sklopila opet oke.Iz tebe u mene kao da se  prelila neka sigurnost.Tvoje mrdanje u mojim rukama i sklapanje očiju mi je  značilo da se osećaš sigurno i srećno u mom naručju. 

Tad sam shvatio da  sam  tata i da  se neko oseća sigurnim jer  postojim.Ne znam da li mogu da  ti ulijem tu vrstu sigurnosti,ili ćeš za nju još morati da čekaš nekog zgodnog dasu. Jedno  znam, ma kako se ti ponašala, ma kakav problem te, kćeri mučio ja sam tu. Tvoja senka. Niko mi te neće povrediti i niko nije ponosniji  od mene  što te imam.Drago mije da si postala takva osoba.Znaš da sam do sada sve tvoje odluke  podržao, neke kritikovao ali njih je bilo jako malo.Ako sam  čime ponosan na sebe  to je  na to kako sam te odgajio i vaspitao. Ti si devojka za koju mi mnogi kažu da bi voleli da su  i njihova deca kao ti.Zato draga, strah je zdrav ali samo  dok čoveka ne obuzme. Samo se  budale ne plaše. Ali preteranom strahu  mesta nema. Sad lepo uzmi te fascikle i idi i rasturi ih. Jer ti si moja pametnica-gledamo se par trenutaka i onda ustanem.Obiđem oko stola i zagrlim ga. 

- Hvala, tata!

- Učini me ponosnim kao i do sada - zagrli me i ode.

Gledam par trenutaka u zatvorena vrata i okrenem se i uzmem  fajlove i tašnu  i izađem.Ispred me čekaju njih dvojica dam znak da krenemo i izađem prva. Sastanak se  vodi u   bašti  hotela Moskva na Terazijama.Uz ručak dogovaramo  se o poslu. Nisu nimalo laki ovi Rusi ali  nisam ni ja. Niko  ne zna da ruski govorim  kao matrenji i slušam kako  pričaju na  ruskom i komentarišu da nisu imali ovako  surovog pregovarača odavno a da je uz to  tako lep i mlad. Osmehnem se i na savršenom  ruskom odgovorim  da mi je drago što sam ostavila  takav utisak.Vidim da su se  iznenadili i da im je neprijatno.