Sumrak: Novi početak

Poglavlje 158.

4 godine kasnije

4 godine. Ko bi rekao da je tako brzo prošlo? Još se sjećam, kao da je juče bilo, naša svadba. Koliko smo srećni bili. Sjećam se svakog momenta, svake sitnice i svake sekunde koje sam proveo sa njom od početka. Od 31 avgusta, dana kada sam je upoznao. Sjedim na fotelji u dnevnom boravku kuće koju sam sagradio za sebe i Elajdžu. Nalazila se na plaži koja je gledala na liticu, naše mjesto gdje smo često izlazili. Bila je to kuća srednje veličine, dovoljna za mene i naše dijete. Bila je pola od kamena pola od stakla. Udobna i moderna. Bila je dovoljna da je nazovem domom. Ustao sam i otišao do staklenog zida. Posmatrao sam četverogodišnjeg Elajdžu kako de igra sa Taehjungom na plaži. Trčali su bosi po plićaku, prskali se i ganjali. Izašao sam napolje.
- Taehjung nemojte trčati tu bosi ima kamenja!- uzviknuo sam. Uhvatio je Elajdžu i podigao ga visoko. Mali je raširio ruke te je izgledalo kao da leti. Nasmijao sam se. Izuo sam se i svukao čarape te im se pridružio. Taehjung ga je spustio te mi je Elajdža odmah dotrčao.
- Vidi.- rekao je i podigao prelijepu školju u vazduh.
- Lijepa je, gdje si je našao?- upitao sam ga.
- To je tajna izmedju mene i strike Taea.- rekao je i namignuo mi.
- Znaš da tata zna čuvati tajnu?-
- Znam zato ću ti nešto pokazati što ne smiješ reći stricu.- šapnuo je.
- Ajde.- rekao sam i čučnuo ispred njega. Sklopio je ruke i svjetlost je jedva primjetno dolazila sa unutrašnje strane. Njegove oči su postale tirkizne. Kada je otvorio šake, u njima nije bila jedna školjka. Bile su dvije i bile su manje nego jedna polovina školjke koju je pokazao. Imao je isti dar kao majka. Nasmijao sam se.
- Jedna ide tebi, a jedna meni. Tako ćemo uvijek biti zajedno gdje god da odemo.- rekao je i pružio mi jednu. Poljubio sam ga u obraz i stavio školjku u džep.
- Čuvaću je životom.- rekao sam. Nasmijao se.
- Hej šta vas dvojica krijete od mene?- prišao je naš glumac Taehjung.
- Ganjaš!- Elajdža ga je udario po nozi i počeo bježati. Sjeo sam na pjesak i posmatrao ih kako se ganjaju. Elajdža je imao isti um kao ona. Bio je savršen u svakom smislu. Jednostavno nije imao manu. Uzdahnuo sam.
- Hej Jungkuk.- rekao sam. Sjeo je do mene.
- Čuvaš Taehjunga dok ti čuva dijete?- upitao je. Nasmijali smo se obojica.
- Tako nekako. Taehjung nemojte tamo, ima ježeva! O Bože zašto si njega poslao da ga čuva?- rekao sam. Okrenuo sam se prema Jungkuku.
- Zar Rejčel nije prva smjena danas?- upitao sam ga. Bilo je pola 3.
- Jeste ali imala je pacijenta za hitnu operaciju. Neće je biti 2 sata.- rekao je. Rejčel je najviše vremena radila. Nalazili su vremena za sebe ali jedva. Ipak, ispunila je san koji je gajila od malena sa Lisom. Da bude doktor.
- Znaš da te voli i da se trudi da nadje vremena za tebe zar ne?- upitao sam ga. Razvukao je osmijeh od uha do uha.
- Znam. Divim joj se. Vampir je a odupire se ljudskoj krvi svakodnevno. Podsjeća me na Karlajla.- rekao je. Klimnuo sam glavom.
-

I mene.-