Sumrak: Novi početak

Poglavlje 163.

- Vidimo se.- rekao sam.
- Ćao deka Čarli, vidimo se opet.- rekao je Elajdža Čarliju i zagrlio ga.
- Vidimo se malac.- poljubio ga je u kosu i spustio. Sjeli smo u auto i odveli se kući.
Kada sam ušao u kuću unutra je sjedio Namjun.
- Eli gledaj Tv idem sa strika Namjunom napolje, okej?- upitao sam. Klimnuo je glavom. Pozdravio se sa Namjunom i sjeo na trosjed. Upalio je tv i gledao crtani. Izašli smo napolje.
- Ne znam kako da ti pomognem Jimin. Izvoli.- pružio mi je crtež. Uzdahnuo sam. Zgužvao sam papir i bacio ga u vodu.
- Hvala što ste pokušali.- rekao sam. Klimnuo je glavom. Ćutke smo stajali i posmatrali more. Bio je mrak.
- Divim ti se.- rekao je Namjun.
- Hm?-
- Ne bi mogao tako nešto izdržati. A podigao si savršeno dijete. Znaš li koliko si mentalno jači nego što si prije bio?-
- Da. Ona me je napravila takvim. Kao da je znala da će se ovo desiti.- rekao sam.
- Šta ako jeste?-
- Ne vjerujem. Rekla bi mi.- rekao sam. Klimnuo je glavom.
- Hoćeš biti sa nama malo unutra? Mislim da imam kole u frižideru.-
- Može.- rekao je te smo se uputili u kuću. Kada smo ušli unutra trosjed je bio prazan a tv i dalje upaljen.
- Elajdža, šta sam rekao za upaljen tv?- upitao sam. Niko ništa nije odgovorio.
- Elajdža?- ušao sam u kupatilo. Bilo je prazno.
- Nije ni u sobi.- rekao je Namjun. Pretrnuo sam od straha. Izletili smo napolje.
- Elajdža!- proderao sam se. Sve što se čulo bio je samo vjetar.
- Jimin.- pogledao sam u Namjuna. Njegov pogled je bio prikovan za liticu. Pogledao sam gore. Elajdža je sjedio na ivici i gledao u vodu. Noge su mu visila sa ivice. Čak sam imao osjećaj da priča. Potrčao sam što sam brže mogao. Bio sam gore za 7 sekundi.
- Elajdža!- viknuo sam i zagrlio ga. Malo sam ga povukao nazad. Okrenuo sam ga prema sebi i poljubio u čelo.
- Šta radiš?- upitao sam ga.
- Dugo ste bili napolju a mama nije mogla čekati da se vratiš pa sam išao sam.- rekao je. Čekaj. Mama?
- Elajdža o čemu pričaš?- upitao sam ga.
- Mama je htjela da me vidi i da priča sa mnom. Pogledaj.- povukao me je prema ivici. Gledao sam u tu crnu vodu ali ništa nisam vidio.
- Sjedi.- rekao mi je. Sjeo sam pogleda prikovanim za vodu. Ništa se nije dešavalo.
- Elajdža...- zastao sam. Učinilo mi se kao da sam vidio mali vrtlog u vodi.
- Vidiš zar ne?- upitao je.
- Šta je to?- pitao sam tiho.
- Mama.- rekao je. Vrtlog je počeo da se diže. Išao je prema nama. Mali talas koji je izgledao kao ruka se uspinjao uz liticu. Držao sam dah. Ruka je bila ispred mog lica. Kada je otvorila šaku bijela loptica je ispala iz nje. Ruka se vratila nazad u vodu a ja sam shvatio da je loptica zapravo bila zgužvan papir. Nježno sam ga odmotao.
Bio je to crtež Lise koji mi je Alis dala.
- To je mama.- rekao je Elajdža i naslonio se na mene. Poljubio sam ga u kosu.
- Da, to je mama.- rekao sam.