Sudbina ili pogrešna odluka

16.deo

PISMO

Ležim  u našoj sobi i odmaram, čekam Miloša. Ne želim da  čitam bez njega.Znam da tu ima svega ali on mi je potreban iako sam na neki način ljuta na njega što mi nije ranije otkrio za povredu naše Jane. Dugo godina sam krivila sebe, misleći da  sam ja i  moj posao  krivi za njeno stanje i da nisam  tada bila u  komandi ne bi došlo do  prevremenog porođaja. Bolelo je mnogo, osećaj krivice me  godinama pekao, iako to nije imalo veze sa njenom povredom. Sad sa ove vremenske distance i ovim saznanjima čak mi je na neki način  i drago što je došlo do  prevremenog porođaja jer...Da sam dočekala termin moje  Jane ne bi bilo, sada to znam i razmišljam da li da uopšte čitam ovo pismo...Ulazi Miloš u sobu  i polako mi prilazi svojim  korakom pantera. Leže pored mene.

- Dušo, je si li spremna da se suočiš sa svim tim? Nemoj pogrešno da me razumeš ali plašim se za tebe i decu. Stres nije dobar u tvom stanju - zabrinuto me pita. Osmehnem se njegovoj brizi.

- Izvini ljubavi, ali  moram. Ne misliš li da  nas je prećutkivanje i dovelo u nekoliko neprilika. Mislili smo da se dobro poznajemo a opet, i ja od tebe,  i ti od mene  smo krili neke  stvari.Znam! Znam, reći ćeš da je to bilo sa dobrom namerom , ali znaš i sam da je put tuge popločan dobrim namerama. Zato, ljubavi, ma šta da  piše ovde, ma kakav bol ili  tajnu nam otkrilo ovo pismo, znaj da te volim i da si ti jedini u čijem naručju želim starost i smrt da dočekam - kažem mu i poljubim ga.

Uzdahnu i zagrli me pa se namesti i povuče me da se naslonim na njega polako otvaram pismo ko da je u njemu bomba, znam da moram ali se i plašim, ne da ću ja biti povređena već on. Hoće li se  moći izboriti sa onim što možda piše ovde. Ko zna šta je onaj jadni bolesnik  napisao. Uzdahnem i počnem da  čitam:

"Leno! Jedina moja ljubavi!

Znam da sam zakasnio, mnogo i mnogo pogrešio! Odrasli smo zajedno, sa mojim bratom si u školu išla, naši su se družili. Gledao sam kako odrastaš, a i ja sa tobom  razlika među nama je samo dve godine. Znao sam kako dišeš, kao i koliko me voliš. Nema opravdanja za moj postupak. Ne znam šta mi je bilo, sanjao sam da ćeš ti biti  majka moje dece, da ću starost sa tobom dočekati. To su bile moje želje. Ne pravdam se, jednostavno ne znam kako se desilo da budem sa njom. Tog dana sam  te sačekao  ispred škole, bio sam na  odsustvu, sećaš se u januaru, tada smo se i verili. Preuzeli smo kola sa carine, sećaš se...odvezao sam te kući i nemam pojma zašto sam svratio do Tanje. Malo smo popričali i Tanja je otišla kod tebe. Ostao sam da završim kafu i u jednom trenutku  sam izašao do kola da uzmem paklo cigara, vratio sam se i popio kafu...sledeće čega se sećam je da sam  bio kod Sanje u sobi u krevetu, go.

To je ono što sam pokušao da ti objasnim onda kada smo raskinuli. Tad kad si nas zatekla, zvala me da  svratim jer  mi ima nešto reći, ni sam ne znam kako se našla na meni i ti si posle par trenutaka ušla u kuću. Verujem da  te je videla i namerno to uradila. Izašla si  a na njenom licu je bio  odvratan cerek i likovanje. Poleteo sam za tobom ali  autobus je već kretao. I sama  znaš kako se sve završilo. Kad sam se vratio kući tog dana njen otac i moji su sedeli u dnevnoj sobi  i majka je kukala govoreći da  sam je razočarao i da nije u redu da upropastim devojku i trudnu je ostavim. Gledao sam je ko da je imala dve glave. Ništa mi nije bilo jasno. Tada mi je Boki rekao da je Sanja trudna i da je rekla da je dete moje. Počeo sam da se smejem kao lud. Rekao sam da je to ne moguće jer nisam bio sa njom a onda je njen otac rekao : "Nisi bio sa njom ni na odsustvu?"

Zanemeo sam. Rekao sam da sam veren i da me ona ne zanima i da dete nije moje. Ali je moja majka rekla  da si ti raskinula veridbu jer si nas uhvatila na delu i da se ja moram sa njom oženiti jer nije u redu da se njeno unuče  naziva kopiletom i da je  to dogovoreno. Nisam mogao da verujem da je moja majka poverovala u njene laži. Pokušao sam da  izbegnem  i kao što znaš pokušao sam da ti  kažem. Nadao sam se da ćeš mi oprostiti i boriti se za mene i našu ljubav, ali tebe nije bilo nigde. Čuo sam  od Bokija i Tanje da skoro i ne viđaju te, da mnogo radiš, da kući dolaziš jako kasno i odlaziš rano... Počeo sam da te pratim iz daljine. Bila si prelepa. I stalno okružena mladićima  koji  su osim ljubomore u meni izazivali i zavist, jer su bili na mom mestu.