Sudbina ili pogrešna odluka

17.deo

Gledala sam u mog orla. Da Mirko je lepo rekao, kao Orao. I jeste to bio, samo sada je bio slomljen. Nisu ga slomile  godine borbe za zdravlje ćerke, za  bolji život, za sigurnost cele zemlje. Slomila ga  je ona koja mu je život dala - MAJKA. I šta sad da uradim, kako da  mu umanjim bol.

- Ljubavi, jedno moraš shvatiti, nisam ja u pitanju. Bilo koja druga  na mom mestu, koju bi ti voleo bi prošla isto. Ona je bila patološki vezana za tebe. Kasno te je dobila i to u drugom braku sa čovekom koga baš i nije volela. Sećaš se koliko je puta  ti rekla da je bolje da se nisi ni rodio, kad se nisi rodio tamo gde je trebalo. Jednostavno, želela je da bude jedina žena u tvom životu - krenula sam  sa pravdanjem nje iako nije zaslužila .

Kad se samo setim svega šta mi je radila i koliko je samo žena dovlačila u našu kuću u nadi da će  ga zainteresovati  i da će me prevariti jer je jednom prilikom čula kad sam rekla da samo prevaru ne opraštam.

- Znam sve to, ljubavi. Ali kako nije videla koliko te volim i koliko si ti dobra?- jednostavno nije razumeo. 

- Videla je! I to je bio i glavni razlog da me mrzi. Videla je da sam bolji čovek od nje. Zato je i radila sve ono što je radila. Sećaš se Sergeja, lekara iz  Krasnodara? -  upitam.

- Da i dan danas se pitam da li smo pogrešili tada što smo ga oterali od Jane - reče mi promuklo.

Brišem suze mom  muškarcu. Nije ga bilo  sramota da plače ispred mene jer  je znao da  ga to ne umanjuje u mojim očima. A i zašto bi. Kad je ljubav iskrena i prava nema stida. Nije on manje muško zbog suza koje pusti. Ali su mi teške. Volela bih da sam mogla da ih poštedim.

- Jesmo, pogrešili smo i to mnogo. Trebalo je da mu verujemo ali kao što znaš ona  nas je zaludela svojom kuknjavom, i ono pijanstvo njegovo koje smo videli nas je uplašilo i nismo  smeli da rizikujemo da nam povredi Janu. Ono što ti ne znaš i što nisam  mislila nikad da ti kažem je da mu je ona namerno donela alkohol i navela ga da pije u nadi da će Jani slomiti vrat i  ubiti je tokom vežbi pijan - najzad sam mu priznala još jednu tajnu koju nisam mislila da ću ikad reći ali... Pa život očigledno ima svoje načine da nas natera na svoj put. Osetila sam da se trgnuo.

- Otkud znaš?- upita me.

 - Čula sam je jednom kad se hvalila  prijateljici kako je i njega oterala kao i mnoge pre njega i kako se nada da ćeš ti najzad progledati i oterati me od sebe. Kad sam uletela i pitala je da li je normalna i da je Jana i tvoje dete, nasmejala mi se u lice i rekla  da je i to pitanje s obzirom na moju prošlost. Gledala sam je  kao da je poludela. A onda me je još i iskušala i rekla da poletim i odem i kažem ti da vidimo kome ćeš pre poverovati. Tad sam je iznenadila i rekla joj da mi to na pamet ne pada ali da mi je drago da sam saznala dokle je spremna da ide - gledam ga kako  menja boje.

- Leno, trebalo je da mi kažeš. Verovao bih ti- klimnula sam glavom.

 - Možda i bi, ali nisam htela da se svađaš sa majkom. Da, pravila mi je pakao od života ali sam trpela zbog tebe, i ljubavi prema tebi - kažem mu. Zagrli me jako.

- Pa ti si tada bila u drugom stanju sa Darkom! Kako  je mogla? Kako je mogla  da bude tako surova. Sećam se da sam vas tada zatekao da se raspravljate i kad sam hteo da se umešam ti si  se nasmejala i rekla da je lepo kad ljudi imaju snove. Nisam te tad baš razumeo ali  ti si  sve okrenula na šalu. Zašto ljubavi? Znaš da nismo morali da živimo sa njima u zajednici, ti si htela tako - pitanje mu je bilo na mestu. Pogledam ga i nasmejem se.

- Zaista me to pitaš? - klimnuo je glavom.

- Zbog  tate, tvog tate. On je predivan čovek i jedva čekam da dođe iz banje. Miloše nikada se nisam šalila kada sam govorila da imam dva oca. Tvoj otac me je toliko puta zaštitio i pomogao mi da ne mogu da napravim razliku između njega i  mog oca. Ja nisam baš imala sreće sa majkama, moja je dobra i voli me ali je ipak više privrženija  mojim sestrama, ja i ona smo previše slične i zato smo se  lošije slagale, sad se bolje slažemo  otkad je tata umro, ali sam zato imala  njih dvojicu. Pored tebe, njih dvojica su bili  moji oslonci, moje stene koji su mi davali snage da nastavim  borbu. Kad god bih počela da padam i nerviram se oko Janinog lečenja a ti na misiji njih dvojica su bili tu da me podrže. Nego, je si li mu rekao da će dobiti još  dva unučeta?- upitam , gledajući kako se smiruje malo. Nadam se da  sam uspela da mu malo skrenem misli.