Sudbina ili pogrešna odluka

18.deo

MILOŠ

Ulazim u kuću besan. Na sve  a najviše na sebe. Ovog puta i nije bila njihova krivica već moja. Pažnja mi je popustila poslednjih nedelja. Moram da priznam, iako sam je  zezao da  možemo još da  budemo mama i tata nisam očekivao da će nam se to i desiti. Ova  trudnoća me izbacila iz koloseka. Trudim se da joj to  ne pokažem ali plašim se. Ne bih pristao na sve ovo da  joj život nije u opasnosti. Jebem ti proklete pilule i kad ih je uzela. Dugo ih nije  htela ali je onda pristala po savetu  doktorke  pre 5 godina zbog ulaska u klimaks. Ma nije joj ni trebalo,  pazio bih ali... Istrajala je i stvarno je bilo  divno. Od kad sam je  video pre 29 godina na poligonu nisam joj odoleo. Godinu dana mi je trebalo da joj  priđem. Bila je neosvojiva, mislim da bih pre  upao u Pentagon  nego što sam nju osvojio.Ona  duga plava kosa i  čokoladne  oči su me  mesecima proganjale. A tek njen trening, ni mršavije žene ni spremnije, kad se setim samo.

Padali smo od umora, a ona čita, jednom kad sam je video da veze, poludeo sam. Ja jedva stojim na nogama a ona sveže istuširana na terasi sedi i veze. Ne bi niko rekao da je samo sat i po pre toga završila sa teškim treningom pod  punim naoružanjem. Družila se ona sa nama i ostalim devojkama, nije se izdvajala ali je jasno  pokazivala da sa njom samo prijateljstvo dolazi u obzir. Sad je gledam, koliko je toga pretrpela od moje majke  a da ja to nisam ni znao. A zakleo sam se da ću je štititi, moju srnu. I tu sam podbacio. Ah majko ah. Voleo sam te i bila si mi sve ali nisi znala da prihvatiš moj izbor. Ne krivim te, bila si skromna žena sa sela, rastavljena od prve ljubavi  jer niste mogli imati decu, došla si za mog oca  kao nerotkinja  na dva sina i  rodila mene kasno. Razumeo sam tvoju privrženost ali ne i tvoju ljubomoru i ovoliku mržnju. Žao mi je što si mrtva  jer bi me čula. Ulazim u dnevnu sobu i  stanem  jer mi  Darko stoji na putu. Pogledam šta to tako ukočeno gleda, i vidim predivnu sliku majke i ćerke.

Bože, mislio sam da nikada neću videti ovako  nešto. Moja srna i njeno prvo lane. Ona , predivna prelepa, Bože zar je mogu više voleti, sedi u fotelji  i mazi prelepu  smeđokosu devojku  koja sedi na podu glave spuštene na majčino krilo. Vidim da ih Darko snima. Moj  soko. Koliko  je vezan za sestru  i koliko je voli. I kako mi je pomogao da  prihvatim da  ću ponovo biti otac. Bože blama,kad se samo setim kako su mi ušli u sobu i  doneli vesti. Pocrveneo sam kao  tinejdžer. Samo meni ovako nešto može da se desi , umesto da mi sin i kći saopšte da ću biti deda  oni mi saopštavaju da ću ponovo biti otac, mislio sam da me zezaju ali kad mi je moj brat došao  i potvrdio, ma ni njemu nisam odmah poverovao tek rezultati i ultrazvuk  su mi  potvrdili vest. A ona sva slatka, izgubljena postiđena. I onda  reči doktorke da biramo  ili abortus i rak ili deca na svet. Zeznuli je podivljali hormoni i loše reagovanje na pilulu. Jedna je od 1000 žena kojoj se to desilo. I sve ovo sa ovim divljacima od njenog bivšeg i njegove porodice. To me podseti na onog divnog momka moram mu pomoći, sad mu je potreban oslonac i mislim da znam  ko će mi u tome pomoći.

Okrećem se i odlazim u radnu sobu. Neka majke i ćerke neka uživaju i neka sina i brata da beleži taj predivni trenutak. Zovem  njenog školskog, i mog  ali i brata one dilee. Neverovatno  je, kako se nas dvoje nikada nismo sreli pre oktobra 1989. a imamo toliko zajedničkog, pa čak i zajedničke prijatelje i školske drugove. Prokleti eksperimenti i usmereno obrazovanje. Došao sam u školu i odeljenje iz kog je ona otišla za grad.  Kretali smo se na istim poznatim mestima za izlazak po gradu ali nikada, nikada se nismo sreli do tog dana kada  sam ušao u krug kasarne  gde smo trebali krenuti sa obukom za specijalne jedinice. Osećalo se da se nešto valja iza brega i to veoma loše. Uskoro su nastupile one jebene  devedesete i jedna predivna zemlja je nestala. Stvorilo se  6 novih. Udario brat na brata... majko moja kad se setim samo šta se tih godina dešavalo na Kosovu, Krajini, Bosni i Hrvatskoj... Koji smo svi mi ludaci ispali  i to zarad čega, koga..sad opet  se družimo sastajemo ali zar po tu cenu... Završio sam razgovor sa  Bokijem. Priđem baru i natočim viski pa sa  čašom sedam u stolicu i okrećem se  prozoru. Imam prelep vidik na Dunav i Banat ali ne vidim to. Pred očima  mi je ona od pre 29 godina.