Slatka patnja

Stvarno?!

•Mm da raspust je počeo,vreme je za uživanje!Ne znam šta da radim sa Davidom. Osećam i dalje nešto prema njemu,ali stvarno je preterao i ovoga puta ne mogu da pređem preko svega tako lako.Moram da razbistrim i odmorim glavu i od Marije i od Davida.Danas bih trebala da pomognem mami sa pripremama za Božić.Mama sprema hranu koju Sara i ja najviše volimo.
M:Tea!
Ja:Molim mama?
M: Sedi..
•Sela sam pored nje na krevet,a ona me je uhvatila za ruku.
M:Danas..tvoj otac neće biti sa nama.
Ja:Mama šta pričaš? Pa sinoć je bio tu i sve je prošlo super.
M:Pa eto..on je danas sa tom ženom, idu zajedno na ručak.
Ja:To nije fer! Danas treba svi da budemo zajedno!Bar zbog Sare je trebao da ostane!
M:Ja sam zato rekla Matiji da dođu kod nas na ručak.
Ja:Molim?
M:Šta je?
Ja:Nisam baš u najboljim odnosima sa njima... mislim sa Davidom.
M:E pa izdržite bar danas!Zbog mene?
Ja:Pff okeej..
M:Idi raspremi sto.
Ja:Mama gde je Sara?
M:U sobi,spava.Probudićemo je kad dođu.
•Otišla sam da rasklonim stvari sa stola i stavila svečani stolnjak. Kako ću ga pogledati u oči? Stvarno ne znam šta da radim. Svaki put nas nešto ponovo spaja i razdvaja. U kakvim su odnosima on i Matija?
Možda njih dvojica ni ne dođu.. Samo da sve dobro prođe.
•••
•Čulo se zvono na šta sam se strašno naježila. Plašim se kako će proći ručak sa dečkom koji me je povredio i izneverio.A tu je i njegov brat prema kome ne znam šta osećam.
Ja:Mama idi ti molim te!
M:Ne mogu ja,zauzeta sam u kuhinji.
Ja:Uuf!Udahni Tea duboko!
•Otvaram vrata i ugledam stariji nasmejan bračni par.Nasmejem se i pozovem ih unutra.
Ja:Dobar dan!
Lj(Ljilja,majka):Dobar dan,kako si lepa!
Ja:Hvala vam..
B(Branko,otac): Mi se poznajemo. Dobar dan!
•Nasmeju se i uđu.Dok su oni odlazili u dnevnu sobu,ja sam stajala i posmatrala Matiju.Davida nije bilo.
Ja:Uđi..
M:Ćao.
Ja:Gde je gospodin?Mama će poludeti kad primeti da ga nema...
M:U sobi je,ne izlazi već dva dana iz nje.
•Ma da kako da ne!
Otišli smo u dnevnu sobu,gde su nas svi čekali.
Mama:A gde je David?
•Ugh evo nje!Koji će nam đavo?!
Lj:On je umoran od treninga.
Mama:Trebao je doći,Tea idi i pozovi ga.
•Nemo sam je gledala.Ne mogu ja to. Meni ne treba ovde,kome je potreban neka ga sam pozove.Pogledala sam u Matiju,a on mi je očima pokazao na vrata.A ne ne!
Mama:Šta čekaš mila,idi.
•A joj ne...krenula sam ka vratima i odjednom su mi noge podrhtavale. Ne znam šta da radim,ne mogu ni da ga pogledam.Izašla sam iz kuće i krenula.
Samo da me ne iznervira..Nakon par minuta sam se našla ispred vrata njihove kuće.Pozvonila sam i sačekala da otvori vrata,međutim niko nije otvarao.Zatim sam ušla sama i krenula da se penjem uz stepenice.
Stižem do njegove sobe i podižem drhtavu ruku kako bih pokucala. Uspem nekako da pokucam na vrata.
D:Da..
•Čuje se pospan glas,nakon čega otvaram vrata.Gledao je u mene. Nemo. Mislim da se plašio da bilo šta progovori.Zatim sam prišla do kreveta i sela.
Ja:Ja...poslala me mama da...da te zovem da dođeš.
•Drhtavim glasom sam rekla.
D:Ne..
Ja:Davide molim te,učini to zbog nje.. Znaš i sam da ima problema sa tatom..
A on je danas sa tom..
•Krenule su mi suze,nisam mogla da se smirim.Nekako skupim snage da završim rečenicu.
Ja:Sa tom ženom,zato je i pozvala vas, da se ne bi osećala slabo i usamljeno.
Zna da mora da bude jaka zbog Sare.. •Suze su se sve vreme slivale niz moje lice. Jako me boli sve ovo.Volela bih da nismo u ovoj situaciji.
D:Čekaj,smiri se..
•Pribio me je uz sebe i mazio po kosi, šaka mu je bila uvijena zavojem.
Ja: Šta ti je sa rukom?
D: Povredio sam se na treningu.
•Izvukla sam se iz zagrljaja i brisala suze.Ustao je sa kreveta i otišao do ormara.
D:Evo spremam se.
Ja:Mhm,hvala ti.
D:Tea..
Ja:Nemoj molim te..
•Naglo se okrenuo i prišao mi.
D:Da li ćeš mi ikad oprostiti? Šta da uradim da se iskupim?
Ja:Nemoj Davide..
D:Tea ja tebe volim..
Ja: Nemoj Davide..
D:Stvarno te volim.
Ja:Da me voliš ne bi mi to učinio.
D:Tek kada sam ti sve priznao..i nakon razgovora sa Matijom,ja sam shvatio da te volim.
Ja:Joj Davide..nemoj.. došla sam samo da te pozovem,zbog mame. Ovo ne znači da sam prešla preko svega.
•Zakopčavao je dugmad na košulji, zatim ispružio ruku kako bih zakopčala dugmad na manžetnama.
Pogledam ga u oči i brzo skrenem pogled.
Ja:Jel idemo?
D:Da.
•Izlazili smo polako iz kuće. Otvaram vrata,zatim ulazimo u trpezariju gde su nas svi nestrpljivo čekali.
Mama: Davide!Dobro došao! Sedi.
•Seo je dva mesta pored Davida.
Mama:Sedi Tea!
•Pogledom sam prešla preko stolica i bilo je slobodno jedino mesto između Davida i Matije. Pa ovaj dan stvarno ne može biti gori.