Sudbina ili pogrešna odluka

22.deo

LENA

Miloš i deca su otišli. Zovem Danu i ona mi kaže gde me čeka sa Brankom u našem starom  kafiću. Spremim se i  krenem. Stižem  tamo nekih 10 minuta  pre dogovorenog vremena. Pogledam po kafiću ali ne vidim ni jednu od njih dve. Konobar mi prilazi i kaže da je  odvojen separe  za nas. Bacim pogled po kafiću ne vidim ništa sumnjivo ali mi se ne sviđa ni da mi neko odredi gde da sedim, u meni radi moj stari oprez. Pogledam  u Gagija, moje obezbeđenje i vidim kako daje znak da se proveri sve ostalima. Više ne rizikujem ništa. Pogledam u konobara koji  gleda kako se  kafić pretražuje i nije mu jasno ništa.

- Stara dobra Lena, nikad ništa ne prepušta  slučaju  - čujem iza sebe poznat glas. 

Okrenem glavu u pravcu iz kog dolazi i vidim starog prijatelja iz osnovne, vlasnika kafića Ivana. Nasmeje mi se i kreće se ka meni. Polako se okrenem ka njemu i vidim kako zabezeknuto me gleda. Nije mi jasno  šta se dešava a onda u kapiram, zaboravila sam da  mi se stomak već dosta poznaje jer dve bebe su u pitanju. Vidim i njegov pogled na  stomaku.

- Naravno da ne prepuštam slučaju, to mi je sačuvalo glavu milion puta - kažem i smešim se. Polako mi prilazi. 

- Draga, šta je to, je si li se najzad sa Mirkom pomirila?- gledam ga kao da nije normalan.

- Ivane, je si li ti normalan, odakle  ti  sad to? Znaš da sam udata već 25 godina i znaš i  Miloša. Koji ti je moj? - pitam iznenađena i dajem Gagiju  znak da se približi. Više ne verujem nikome.

- Opusti se, Leno. Nema ovde opasnosti nikakve za tebe. Mislio sam kad mi Branka javila da vam rezervišem separe jer proslavljate nešto, da si najzad mu oprostila, jer bio mi je tu pre nekih dvadesetak dana i rekao kako se razveo i da  je sad  slobodan da te usreći. Pa sam povezao to - objasni.

Pokaza mi da krenem ka separeu a Gagi mi da znak da je sve čisto, ipak vidim da je rasporedio ljude svuda i da budno prate. Polako sedam  i primam poruku da su njih dve zaglavile u saobraćaju i da će kasniti 15 minuta.

- Pa  kaži mi  Leno, šta onda slavite, ako nije tajna i  kakve nebuloze Mirko priča. Joj on je skroz blesav. Bio je tu i pio i pričao kako slavi slobodu.Izvini što  sam pogrešno  shvatio - reče mi  sedajući preko puta mene. Uzdahnem i krenem da  pričam  šta se desilo sa Mirkom i Damirom i na kraju kažem: 

- Nas tri smo došle da se malo opustimo i proslavimo prvo ozdravljenje moje i Miloševe kćerke, kao  i Damirov povratak, i naravno moju trudnoću - kažem. On me gleda zabezeknuto. 

- Sve razumem ali zar tvoja  kći nije bolovala od Dečije cerebralne Pareze? I zar  Damir nije bio mrtav, a tek tvoju trudnoću, joj draga hrabra si -kaže.

- Jeste Ivane, bolovala je ali posle treće operacije, operacije kičmenog stuba u Moskvi prošle godine i napornog vežbanja pre  skoro nešto više od dva meseca  stala na noge. Damir je bio proglašen  da je umro od strane Momira, koji je  želeo Danu  i držao ga skoro 11 godina u komi  i četiri godine  u nekoj nedođiji na Prokletijama, ali  pre  godinu dana mu se vratilo  pamćenje i  od pre  dva meseca  je ponovo sa  nama. A moja trudnoća nije  hrabrost, desilo se da  sam jedna od retkih žena koje  su imune na  pilule  a njih sam  koristila od pre 5 godina po savetu  doktorke i sad je bilo ili da  rodim ili da  nakon abortusa obolim od  kancera zbog problema sa  hormonima.Naravno da  je odlučeno da rodim - objasnim mu on se  smeje.

- Vala sa tobom uvek nešto posebno. A kako misliš odlučeno, pa valjda si ti odlučila? - pita me kroz smeh.

 - Ma kakvi ja, moja deca odlučila. Ja i Miloš nismo imali prava glasa - kažem i počnem da se smejem.