-Ostavi me...pusti mi ruku! Šta umišljaš ti? - otimala se dok je gurao u stan na poslednjem spratu zgrade.
-Prestani da vičeš, ovde te nema ko čuti...uzalud galamiš! - gurnu je u ogroman dnevni boravak i zalupi vratima.
Nera se okrenu i stade u odbrambeni stav spremna da se bori do zadnjeg atoma snage ako pokuša da je dodirne. Bes i ogorčenje su joj pomutil svest, siktala je.
-Nećeš me zadržati, nikada se neću pomiriti sa tim da sam tvoja žena! Ne znam odakle ti pomisao da bih se ikada udala za provincijalca koji nema osnove lepog ponašanja i vaspitanja? Ti si...ti...
-Šta sam...reci? - lice mu se izobliči od njenih otrovnih reči.
-Reci šta sam?
-Divljak koji me je prisilio na brak!
Oči mu se suziše u crne proreze gledajući je kao razjarena zver kojoj je zadala poslednji udarac čupajući koplje iz rane bez trunke milosti. Nađe se u dva koraka ispred nje i unese u lice, podiže ruku i uhvati je za vrat privlačeći je na pedalj od svog. Gledao je pržeći očima, oseti njegov vreo dah naž usnama, delilo ih je par milimitera i samo jedna iskra da ih plamen povuče. Kliznu pogledom na njene usne i vrati ih na oči dišući isprekidano. Oseti njen miris i nežnu kožu vrata pod prstima...topio se u njenim uplašenim očima. Nozdrve su joj bile raširene a usne polutvorene od straha očekujući napad, mozak joj je blokirao...bio je na pedalj od nje, osećala je njegovu snagu i bes, telo napeto kao struna. Dovela ga je do pomračenja uma, izazvala u njemu onu drugu stranu, mračnu i rušilačku. Kroz glavu mu prođe slika Amerikanca i njegovih dodira. Njen nežan osmeh i pogled kojim je milovala njegovo lice. Zagrljaja na terasi Ismailove vile i poljupca koji mu zada konačan udarac raspomamljujući još više njegov gnev. Cimnu je i pribi uz svoje telo vrebajući njen sledeći pokret spreman iskoristiti svoje pravo obnevideo od ljubomore i strasti osetivši kako podrhtava.
Nera jedva skupi hrabrosti i tiho izgovori.
-Boli me...molim te pusti me.
Kao da ga je ošamarila...osvesti se i odgurnu je od sebe, ustuknu korak pokušavajući povratiti mir. Užasnu ga pomisao da je bio spreman imati je bez obzira na to što bi je povredio. Bled kao krpa okrete se i mirnim tonom joj dobaci.
-Možeš ovde spavati, posteljina je u ormanu...ne pokušavaj ništa jer ti neće poći za rukom. Spremi se za „medeni mesec na mardinski način". Verujem da će ti se dopasti. - izgovori u jednom dahu i nestade niz hodnik.
Nera zatvori oči i odahnu, sruči se na trosed i pokri lice rukama. Drhtala je još uvek od pređašne scene, strah je zamenila želja za dodirom njegovih usana. To saznanje je izazvalo užas da ne pročita u njenim očima potrebu za njim, da se uveri da joj te usne nisu suđene ili da se stopi sa njima tražeći još. Poludela je! Izgubila se ne znajući šta se dešava sa njom...tresla se od napetosti, gledala na vrata očekujući njegov dolazak jer joj bio potreban neko ko će je zagrliti i reći da će sve biti u redu. Definitivno je izgubila razum kada je tako nešto mogla pomisliti da će dobiti od njega.
Šetao je u sobi još uvek pod utiskom večeri koju nikada neće zaboraviti. I ovog puta je bio u pravu, njegovo nepoverenje je bilo pun pogodak. Pojma nije imala da zidovi imaju oči i uši...ni sanjala nije da je u svakom trenutku bila nekom na očima. Svaki korak koji je napravila bio mu je prenet...znao je kako diše, šta doručkuje i kada razgovara na telefon. Šta voli i šta je nervira. Bilo mu je jasno videvši torbu sa stvarima u Fazlijinim rukama koje je donela u Konak da se sprema na beg. Njena ga mirnoća nije prevarila, igrao je ulogu do kraja čekajući da potvrdi svoje sumnje. Čim je napustila slavlje pod izgovorom da ide u toalet osetio je grč u stomaku...nije ga želela, volela je drugog. Nije je sprečavalo ni saznanje da će je beg koštati života. Nervozno prođe rukom kroz kosu i raskopča košulju, nijedna žena ga posle Lejle nije toliko kao privukla kao Nera. Od prvog trenutka je znao da je nevolja.
