Istina u tvojoj laži (završena)

1. Rus

- Kako je to moguće? Ne mogu da verujem!

Treći put za mesec dana izgubio sam svoju robu!

Udario sam rukom o sto i besno šetao po kancelariji. Carlos me posmatrao I ćutao. Pametno. Bolje da ne govori ništa.

- Nađi mi tu jebenu krticu! Hoću do večeras da znam ko je krtica i ko je taj policajac koji mi kvari posao.

O Bože samo mi još malo fali da sve poslove legalizujem I da se izvučem i sad imam ovaj problem.

- Nađi mi krticu Carlos očekujem izveštaj večeras!

Carlos je samo klimnuo glavom, izašao iz kancelarije. Ne mogu da verujem. Toliko pandura imam na platnom spisku i da mi se ovo dogodi. Otišao sam do ćoška kancelarije i sipao čašu viskija, ma poneo sam i čašu i flašu sa sobom i seo za veliki kancelarijski sto. Kroz prozor mi se pružao pogled na grad, grad u kom sam odrastao, grad u kom sam se probio u ovaj posao. Dovoljno novca sam zaradio, dovoljno sam moći stekao ali sada želim da izađem napolje. Želim da izađem iz kriminala i da se okrenem legalnim poslovima, noćnim klubovima.

Da, ja sam kriminalac ali nikad se nisam bavio ubistvima i otmicama. Želim da izađem iz ovog posla i sada mi jedan policajac sve to kvari.

Svako je potkupljiv samo je pitanje koja mu je cena. Imam i krticu u svojim redovima, a svi znaju kako ja, Rus, rešavam stvari sa onima koji me prevare. Da, Rus. Niko, sem Carlosa, ne zna moje pravo ime, a podjednako bi drhtali da znaju. Za sve ostale, ja sam Dimitri Vasilijev, vlasnik jednog od najpopularnijih noćnih klubova u gradu. Klub se zove "RED" I donosi mi dovoljnu zaradu da opušteno živim kad izadjem iz kriminala. Plan mi je da otvorim još jedan klub I onda sam miran. Ali kad bi to bilo tako lako...

Tama se spušta na grad, ulične svetiljke se pale, ja sedim i dalje i gledam kroz prozor i pijem viski. Nervoza me neka hvata I ne znam šta da radim sa rukama. Uzimam cigarete iz stola. Uvek imam kutiju Acid Cuba Cuba cigareta. Ne pušim stalno, ali ponekad zapalim, mislim da me smiruju. "O Bože" prošao sam rukom kroz kosu. Telo mi je napeto, nikad se nisam osećao ovako. U telu mi je neka bura I sve titra u meni. Trebao sam da nađem neku žensku, da je izjebem pošteno, I da izbacim svu frustraciju iz mene.

Sačekaću još malo, I ako se Carlos ne pojavi uskoro, sići ću u klub. Tamo će devojaka na pretek. Dovoljno je da ih pogledam, same će mi dolaziti. Malo pretenciozno, ali crna kosa I plave oči, telo o kome svakodnevno vodim računa je ono što devojke vole. "Isuse, danas sam preskočio odlazak u teretanu" pomislio sam. A kako I ne bih, kada se sve ovo izdešavalo.

Telefon je zvonio nebrojeno puta, nemam živaca da se maltretiram glupostima, sve što želim da otkrijem ko je taj policajac koji mi kvari planove da se konačno smirim.

Čujem tiho kucanje na vratima.

- Da! - viknuo sam.

Carlos ulazi sa fasciklom koju ostavlja sto ispred mene. On i ja se znamo 15 godina, nije nešto preterano pričljiv i komunikativan ali efikasan u rešavanju mojih poslova i ostalih problema. Karlos je moja desna ruka, moj brat. Od kad smo se upoznali u Domu za nezbrinutu decu, postali smo nerazdvojni. Samo on zna pravu i celu pricu o Dimitriju Vasilijevu, zna jer smo je zajedno prosli. On zna moju a ja njegovu pricu. Samo on zna da hocu da se povucem, njemu bezrezervno verujem. Dok gledam njegovo lice bez emocija, otvaram fasciklu i ostajem zatečen onim što vidim. Ja, Dimitri Vasilijev "Rus", ostajem zatečen.